Када се изговори реч СПОРТ на шта се прво помисли? Да ли на снагу тела или снагу духа?
Да ли на лепо издефинисано вретенасто тело преплетено мишићном мрежом?
Да ли на само пуку рекреацију, која се брзо замени нечим другим, јер припадате можда генерацији младих нестрпљивих људи који свет, своје окружење или сваку замисао доживљавају као инстант забаву?
Ово је прича посвећена баш вама, новим нараштајима, који ипак желе у спорту да остваре врхунске резултате и једног дана дођу на трон света.
Ово је прича и о изузетној посвећености једног тренера да своје знање, пропраћено богатим искуством, пренесе на најбољи начин.
Прича о, како неки кажу, мушком спорту у коме су највеће светске резултате оствариле баш жене нежног срца и мушке снаге…
Дакле ово је прича о РУКОМЕТУ и његовој моћи. О грани спорта која, без обзира на спољашњу незграпност, нуди дубинску философију… философију ума и тела.
Укратко речено, приступамо овом спорту кроз емоцију, дивљење и посебну анализу.
Да би се освајали значајни резултати, пожељно је да иза леђа имате сену и снагу породице препуну разумевања и великих одрицања, зарад вашег успеха. Ако пак не поседујете ту врсту потпоре, снагу онда тражите и налазите у себи, у свом срцу, души и уму. Тада постајете несаломиви и спремни да се ухватите у коштац с ненаданим изазовима.
На том спортском путу чека вас испружена рука тренера који је спреман да од ваших способности и талента створи најдивније уметничко дело. Дело попут Мислиоца, вајара Огиста Родена, који данас има култни статус, који у пози ствараоца свог живота представља симбол философије, како спортског тако и личног интелекта.
Дакле, ово је прича о тренеру Влатку Ђоновићу и вама, његовим садашњим и будућим наследницима.
Влатко Ђоновић је Баранин који је своје прво светло дана угледао 14. октобра 1969. године. Основну школу, као Лучоноша, завршава у свом родном граду где се уписује у Барску гимназију – Биолошки смер. Као миљеник професора и спортских радника, несуђени биолог и страствени љубитељ природних наука, почиње да се бави рукометом. Од тог тренутка, сва снага, жеља и воља су усмерене ка том спорту, као и мрежи гола коју је здушно чувао. Ђоновић наставља као голман који доказује себи и другима да су гипкост, окретност и храброст његово друго име. Препознавши то у себи, почиње се професионално давати на терену Рукометног клуба „Морнар“ из Бара. Потом, свој даљи развојни пут наставља у Подгорици где брани мрежу „Будућности“. После извесног времена одлази ван граница Црне Горе и наставља спортску каријеру у „Динаму“ из Панчева, „Црвеној Звезди“ из Београда, „Апатину“ из Апатина и „Војводини“ из Новог Сада.
Озбиљност и посвећеност овом спорту га води ка усавршавању и завршава Факултет -Спортску академију, како би на тај начин знање, проткано богатим искуством, преносио на друге.
Од 2007. године започиње тренерску каријеру у Бару – РК „Морнар“, где води мушки тим, као главни тренер.
Од 2007. до 2009. године посвећује се и репрезентацији Црне Горе за девојчице где ради као помоћни тренер и тренер голмана.
Репрезентација Црне Горе (жене, мушкарци, јуниор) наставља сарадњу са Влатком Ђоновићем и од 2010. до 2017.године бива у стручном штабу као помоћни тренер и тренер голмана. У истом периоду био је помоћни тренер и тренер голмана у Женском рукометном клубу „Будућност“ из Подгорице.
У том временском интервалу освајачи су многих награда:
2008-2017. године – Шампиони Црне Горе и освајачи Купа Црне Горе
2012-2015. године- прваци Европе – Лиге шампиона са ЖРК Будућност
2012. године – Освајач сребрне медаље на Олимпијским играма са женском репрезентацијом Црне Горе
2012.године- Освајач златне медаље на Европском првенству са женском репрезентацијом Црне Горе
Од 2018. до 2019. године као главни тренер преузима женски тим из Кишварда (Мађарска). Кишварда се у том тренутку налазио на 12 месту, међутим доласком Влатка Ђоновића побеђују на девет утакмица заредом, што овај тим сврстава у првих шест екипа Мађарског првенства.
На позив „Астраханочка“ из Русије, 2019. године, као главни тренер преузима женску екипу и са њом осваја бронзану медаљу Купа Русије, као и четвртфинале Европске лиге ЕХФ. Подсећања ради, Ђоновић им је био нада да ће са незавидне позиције овај тим довести до медаље, што је и урадио. О значајном успеху говори и чињеница да су ЦСК, који је био први у Лиги шампиона (и у том тренутку играо са пола руских репрезентативки и четири стране играчице), победили у једном месецу два пута…у Руском првенству и Руском купу.
По повратку у Црну Гору 2022. године, Баранин добија понуду за преузимање мушког РК „Ловћен“ из Цетиња и враћа титулу шампиона Црне Горе том граду.
Влатка Ђоновића, узорног спортског радника, тренера и неприкосновеног голмана, красе особине смиреног, одмереног, увек свог, који у својој сени има највећи успех живота.
Тај успех се не мери само медаљама и професионалним достигнућима. Тај успех се мери емоцијама, потпором и снагом породице…, породице као првог и основног стуба сваког уздигнућа. Тај успех се мери искреним и несебичним давањем пријатеља. То је успех који се слави душом и отвореним срцем, јер овај господин, рукометни џентлмен, то и заслужује.
Дакле, ово је прича о њему и о вама… будућим и својим… рукометашима и рукометашицама…, прича о спорту који улази у сваку пору вашег бића.
Под истином успешности у животу, немојте заборавити, ЧУДА СЕ ДЕШАВАЈУ САМО ОНИМА КОЈИ У ЊИХ И ВЕРУЈУ.
Аутор текста:
Н. М.
