Ноћас, између суботе и недеље, 28. и 29. октобра, у 3 сата ујутро, померамо сказаљке на сату један сат уназад – са 3 на 2, јер почиње зимско рачунање времена.
Србија је почела да користи летње рачунање времена 27. марта 1983. до 1995. године сатови су се враћали у последњој седмици септембра на основу одлука које је доносила Влада, а касније је донет закон којим је летње рачунање времена усклађено с Европском унијом. Од 1996. период рачунања летњег времена је продужен до октобра.
Међутим, у протеклим годинама поново се актуелизовала тема да ли треба укинути овакав начин рачунања времена, а државе које су то одавно радиле су Алжир, Бразил, Египат, Фокландска острава, Филипини, Хонг Конг, Исланд, Индија, Индонезија, Ирак, Јужноафричка Република, Кина, Колумбија, Пакистан, Перу и Русија.
На идеју о померању сата дошло се због веровања да ће доћи до уштеде у потрошњи енергије, али су бројне студије показале да је тај ефекат у савременим условима занемарив, добрим делом захваљујући напретку технологије и да има више доказа да пребацивање има чак негативне ефекте на здравље људи.
Ти негативни ефекти су се рефлектовали у порасту броја срчаних удара и броја саобраћајних несрећа, а дугорочно на негативне психолошке ефекте који се манифестују кроз депресију, успорен метаболизам, повећање телесне тежине и главобољу. Ово пребацивање нарушава природни биолошки сат који је усклађен са Сунцем.
