Лажне, фалсификоване новчанице…., одакле долазе, ко их фалсификује, који апоени су најчешће на мети фалсификатора… то су све питања на које је одговорила Народна банка Србије.

Према расположивим информацијама, фалсификати страног новца (најчешће евра и америчког долара) израђују се претежно у иностранству, а као земља у којој је активност фалсификовања новца нарочито развијена најчешће је Италија. С друге стране, земља са највише откривених фалсификата новчаница евра најчешће је Француска. Фалсификати динарских новчаница се, према досадашњим сазнањима, израђују управо у нашпј земљи. НБС не располаже информацијама о њиховој изради у иностранству, с тим да треба имати у виду да се лажни новац прави и у кућним условима, без употребе штампарских машина, коришћењем фото-копир апарата и штампача у боји. Објавила је централна банка на свом порталу.

Министарство унутрашњих послова Републике Србије 2019. године запленило је више од два милиона америчких долара пре пуштања у оптицај, али штампарија није откривена. У Панчеву је 2020. откривена штампарија и заплењени су фалсификати евра у номиналној вредности од 398.610 евра (разни апоени), као и хрватске куне у износу од 493.000 куна (апоен од 1.000). У Пожаревцу је 2021. откривена штампарија и заплењено је око 200.000 америчких долара. Последња откривена штампарија је функционисала у Шапцу 2022. године, где су фалсификоване новчанице евра (апоен од 100) и динара (апоени од 1.000 и 2.000). Детаљнијим информацијама о запленама фалсификованог новца и откривеним штампаријама располаже наведено надлежно министарство.

С обзиром на број становника и снагу економије, као и то што евро није национална валута (његова легална употреба лимитирана је важећим девизним прописима), Србија има знатно мање откривених фалсификата страног новца од земаља Европске монетарне уније (Француска, Немачка, Италија, Шпанија). Статистика за последњих пет година бележи следеће податке, које наводимо у наставку, о броју откривених фалсификата, при чему наводимо укупан број комада, број комада фалсификата динарских новчаница и број комада фалсификата страних новчаница. Такође, напомињемо да не располажемо подацима о броју откривених фалсификата у земљама из окружења.

2019.     5.146 комада (3.890 + 1.256);

2020.     3.000 комада (2.110 + 890);

2021.     4.791 комад (2.794 + 1.997),

2022.     3.649 комада (2.905 + 744);

2023.     3.011 комада (1.985 + 1.026);

У последњих пет година у Србији број фалсификованих новчаница креће се у распону од 3.000 комада (2020. година) до 5.146 комада (2019. година). Ако се посматра број комада фалсификата новчаница, приметно је да се сваке године јавља већи број фалсификата динарских новчаница од броја комада фалсификата новчаница страног новца. Међутим, ако се посматра по номиналној вредности, уочавамо да је увек већа номинална вредност фалсификата новчаница страног новца.

Фалсификовање новца је активност која је настала готово истовремено с почетком израде новца. Од настанка новца до данас непрекидно се води борба између емисионих установа, које израђују новац уводећи нове технологије и нове заштитне елементе ради заштите свог новца и фалсификатора, који користе достигнућа савремене науке и технике да би израдили лажни новац, који ће се по свом изгледу максимално приближити изгледу правог новца.

Емисионе установе (углавном централне банке) на својим интернет страницама обавештавају јавност о изгледу свог новца, о његовим заштитним елементима и о начинима провере аутентичности новца.

НБС и путем презентације новчаница и кованица динара помаже јавности да се упозна са својим новцем и заштити од ризика пријема фалсификованог новца (https://nbs.rs/sr_RS/novac-i-placanja/zastitni-elementi/), а обучава запослене у банкама како да открију фалсификате. Банке и овлашћени мењачи у раду с готовином користе апарате за проверу аутентичности новца, Министарство унутрашњих послова открива извршиоце кривичног дела фалсификовања новца, док јавно тужилаштво и судови процесуирају извршиоце овог кривичног дела и санкционишу их.

Фалсификоване новчанице грађани најчешће могу препознати на основу следећих карактеристика:

Општи изглед фалсификоване новчанице – делује делимично замућено, штампани детаљи немају јасан изглед, што се најлакше може уочити на главном мотиву – на лицу новчанице (портрету), а затим и на другим детаљима. Код оригинала сви детаљи имају изражену оштрину, због чега цела слика штампаног дела даје изузетно јасан изглед.

Фалсификована новчаница је у највећем броју случајева глатка на додир, без имитације дубоке (рељефне) штампе, која се код оригинала може јасно осетити благим преласком јагодицама прстију преко главног мотива (портрета), текста НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ у ћириличкој и латиничкој верзији (уз леву и десну ивицу на лицу новчанице) и др. који је рељефан на додир.

Усмеравањем фалсификоване новчанице у правцу извора светлости водени жиг (који се код оригинала налази у белом правоугаонику) често није имитиран, а у случајевима његове имитације не приказује повољан изглед портрета у штампаном делу (без јасних и прецизних контура, замућени детаљи, деформације појединих карактеристика), што се може јасно уочити у поређењу с тим детаљем на оригиналној новчаници.

Заштитна нит код фалсификата често је имитирана испрекидано лепљењем светлосиве фолије или сивом бојом чији се прекиди и имитација јасно уочавају такође усмеравањем новчанице у правцу извора светлости. Код оригинала заштитна нит се оваквом провером уочава целом дужином у континуитету с микротекстом динар, ћирилицом и латиницом наизменично целом дужином нити.

Кинеграм (холограм) је код фалсификата најчешће имитиран термичким лепљењем сиве фолије на којем је утиснута номинална ознака која се у великом броју случајева може уочити при првом контакту са оваквом новчаницом. Код оригинала на овом елементу заштите, поред дискретног изгледа номиналне ознаке и још једног детаља који се разликује код апоена, уочава се ефекат дугиних боја променом положаја новчанице, висока прецизност микротекста номиналне ознаке и веома прецизне контуре овог детаља.

Проверу новчанице никада не треба вршити испитивањем само једног њеног дела, јер се у пракси појављују и фалсификати који се састоје из два дела – један део новчанице је оригиналан, а други фалсификован. Ако би се у овом случају проверавао само један део новчанице, могло би се погрешно закључити да је новчаница оригинална. У ствари, она то и јесте у том делу, али истовремено постоји други део који је фалсификован и припојен (залепљен) оригиналном делу новчанице, тако да се у целини гледано ради о фалсификату.

Ради лакшег препознавања тих и других карактеристика на фалсификованој новчаници, на сајту НБС доступан је приказ елемената заштите код оригиналних новчаница (цела апоенска структура) с јасним снимцима њихових карактеристика.

Код динара најчешће се фалсификују апоени 2.000, 1.000 и 500 динара. Код евра то су апоени од 200, 100 и 50 евра, а код америчког долара апоен од 100.

Прошле године откривено је 3.011 комада фалсификата новчаница, од чега 1.985 комада динарских новчаница и 1.026 комада фалсификата страних новчаница. У првом тромесечју ове године откривено је 1.059 комада фалсификата, од чега 514 динарских и 545 фалсификата страних новчаница.

Народна банка Србије тромесечно објављује извештаје о откривеним фалсификованим новчаницама (НБС | Извештај о откривеним фалсификованим новчаницама (nbs.rs)).

Лице које посумња да поседује лажни новац такав новац треба да преда било којој банци или полицијској станици. Од банке или полиције добија се потврда с навођењем валуте, апоена и серијског броја новчанице, која се шаље Народној банци Србије ради експертизе, којом ће се утврдити да ли је реч о оригиналној или фалсификованој новчаници. Фалсификоване новчанице Народна банка Србије задржава без накнаде, док се оригиналне новчанице враћају њеном подносиоцу. У сваком случају, независно од резултата експертизе, подносилац новца ће преко банке или полиције добити један примерак извештаја о експертизи новца како би се лично уверио у њен резултат. Лице које је примило новац у уверењу да је оригиналан, па накнадно сазна да је фалсификован и затим га пусти у оптицај као прави, чини кривично дело фалсификовања новца, за које је прописана казна затвора до три године или новчана казна.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here