Међународна организација рада (МОР), уз подршку ГИЗ, успешно је завршила пројекат којим је значајно унапређен приступ и ефикасност интерних жалбених механизмама у Републици Србији. Пројектом је омогућено јачање капацитета компанија, синдиката и других релевантних институција како би се унапредио приступ ефикасним механизмима за решавање интерних жалби на радном месту.
Ови механизми показали су се као ефикасно средство у заштити радничких права, повећању продуктивности и јачању пословног имиџа, док истовремено смањују трошкове и време потребно за решавање радних спорова.
Током трајања пројекта обучено је више од 230 представника из 150 различитих фирми, док је више од 30 компанија које послују у оквиру ланаца снабдевања предузећа из ЕУ применило или унапредило интерне жалбене механизме.
Интеграцијом ових механизама у пословне праксе, компаније су не само осигурале ефикаснију заштиту права својих радника, већ су и унапредиле своју конкурентност на тржишту те повећале отпорност на пословне ризике. Као резултат овог пројекта, око 120.000 радника из ових компанија добило је приступ ефикаснијој заштити радних права, а евидентирано је и преко 40 интерних жалби, што указује на повећану проактивност радника у заштити својих права и доприноси генералном побољшању радних услова. Пројектним активностима су нарочито унапређени капацитети више од 500 чланова синдиката УГС Независност и Савеза самосталних синдиката Србије, као и преставника њихових правних тимова који су прошли кроз стручне обуке на тему дужне пажње и интерних жалбених механизама и постали ефикаснији у заступању интереса својих чланова у овим областима.
Иако је овај пројекат завршен, Немачка ће и даље бити посвећена успостављању бољег положаја радника и стварању квалитетнијег радног окружења у Србији, рекао је саветник Шефа одељења за рад и социјална питања у амбасади Савезне Републике Немачке Пер Крумреј.
„Посебно бих истакао да је постојање радних стандарда уз уважавање људских права циљ коме тежимо и желимо да помогнемо да такав амбијент постоји и у Србији. Социјална и корпоративна одговорност, као и усклађивање жалбених механизама у складу са међународном праксом и један потпуно инклузивнији приступ када је у питању уважавање радника и њихових права су дугорочни циљеви“, рекао је Крумреј.
Говорећи испред Међународне организације рада, Лејо Sibbel навео је да је пројекат јасно показао релевантност жалбених механизама за српска предузећа која су део ланца снабдевања са немачким и другим компанијама са седиштем у ЕУ, она која желе да уђу у ове ланце снабдевања и она која само верују у предности постојања жалбеног механизма на радном месту.
„Током овог пројекта 19 предузећа, која запошљавају око 23.000 радника, успоставило је или унапредило жалбене механизме, подршка синдикалним капацитетима омогућила је подношење две жалбе на кршење права радника према немачком Закону о ланцу снабдевања. Истовремено Удружење послодаваца Србије сада има боље могућности да промовише успостављање жалбених механизама међу својим члановима и направљен је приручник за послодавце и раднике који желе да успоставе жалбене механизме на свом радном месту“, рекало је Sibbel.
Национална координаторка пројекта Александра Петровић навела је као посебно важно да интерни жалбени механизми не само да штите права радника, већ и промовишу транспарентност и отворену комуникацију унутар компанија.
„Ово је кључно не само за унапређење индустријских односа, већ и за привлачење нових инвестиција и побољшање услова на тендерима и при добијању кредита. У неким земљама, а посебно оним у региону интерни жалбени механизми су регулисани законом, што није случај код нас. Ипак, узимајући у обзир важност и позитивне ефекте ових механизама за раднике и привреду, верујемо да ће овај механизам ускоро бити укључен у наше радно законодавство. Пројектом је постављена снажна основа за даље унапређење друштвено одговорног пословања у Србији, доприносећи стабилнијем и праведнијем радном окружењу”, истакла је Петровић сумирајући резултате пројекта.
Пројекат Унапређење приступа и ефикасности интерних жалбених механизама у Републици Србији спроводен је у оквиру програма Немачке развојне сарадње који имплементира ГИЗ у Србији.
Фото: МОР
