Гастрономски сајт Taste Atlas прогласио је пазарске мантије најбољим српским јелом, лесковачки домаћи ајвар га прати у стопу и на другом је месту, док је треће место заузела комплет лепиња.
Пазарске или санџачке мантије и њихов традиционални начин прављења увршћени су пре 12 година на листу нематеријалног наслеђа Србије. Иако, верујемо, у нашој земљи нема онога ко матније није пробао или не зна како се припремају, није згорег да поновимо. Дакле: мантије су специјалитет градске кухиње са подручја Новог Пазара. Праве се од лиснатог теста и надева од млевеног меса, а реч је о малим комадима увијене пите који се ређају један до другог у велики плех. Оригиналне мантије се праве само од говеђег меса и углавном се једу уз јогурт, док су још вруће.
Лесковачки домаћи ајвар се, наравно, прави искључиво од локалних варијација црвене паприке – домаће каније, куртовксе капије или паланачког чуда.
Паприке се пеку на отвореном пламену, затим чисте, па суше и полако пеку. Да подсетимо и на ову чињеницу: Завод за интелектуалну својину Србије заштитио је географско порекло и име ајвара још 2011. године, а потом је уследило и међународно признање овом лесковачком и српском бренду, пишу медији.
Светска организација за интелектуалну својину (WIPO), са седиштем у Женеви, издала је сертификат о међународној регистрацији имена порекла лесковачког домаћег ајвара.
На трећем месту је не мање чувена комплет лепиња. Зналци кажу да је то традиционална врста хлеба која је пресечена напола и испуњена кајмаком, на врху је све “заливемп” јајетом и долази из ужичког краја и Златибор. Гурмани и историчари тврде да датира од пре Другог светског рата. Име је званично регистровао Драган Лазић, власник пекаре у Ужицу.
Међутим, листа најбољих српских јела се ту не завршава, јер следе лесковачки роштиљ, петровачки кулен, лесковачки воз, ужичка пршута, сарма, пљескавица, бурек са сиром, бела чорба, пиротска пеглана кобасица, крофне, пасуљ и урнебес.
Крај те листе, на 72. месту, заузео је легендарни Index сендвич из Новог Сада.
