Нема само Париз Монмартр, овог септембра га има и Смедеревска Паланка. Под ведрим небом и јесењим сунцем улице нашег града претворене су у уметнички постор, велики атеље, место стварања и то у оквиру дечје ликовне радионице „Моја Паланка”, а у организацији Народног музеја. Повод за овај вид уметничког стварања је изложба слика аутора Паланчанина Зорана Јелића под истим називом у Музеју, која је отворена почетком месеца.
Пред младим уметницима су мотиви управо са Јелићевих слика: Стара чаршија, Улица Светог Саве, Кисељак и Трг Хероја – препознатљиви амбијенти који обликују идентитет града. Деца ће најпре имати прилику да упознају уметниково виђење ових делова Смедеревске Паланке, а затим да кроз цртеж, слику и колаж стварају сопствене интерпретације.
Под руководствома кустоса-педагога Бојана Маринковића, који води радионицу, деца, међу којима се крије још неки неоткривени сликарски таленат, промовисаће културну баштину и савремено стваралаштво.
Изложба слика Зорана Јелића „Моја Паланка крајем двадесетог века“ отворена је у Народном музеју у Смедеревскопј Паланци и кроз њу се, уз слике прошлости, успостављају везе и односи са садашњим животним искуствима и омогућава разматрање онога што би могла бити будућност…
Како је наш портал писао о отварању изложбе, „Моја Паланка крајем двадесетог века” представља израз намера и настојања Народног музеја у Смедеревској Паланци да очува и унапређује везе са локалном ликовном сценом које је градила током свог, сада већ скоро шездесетогодишњег трајања, као носилац баштинске улоге у овој средини.
Зоран Јелић рођен је 1957. године у Нишу, бави се сликарством и пчеларством и живи и ствара у Смедеревској Паланци.
Врата Народног Музеја отворена су за све уметнике и то не само афирмисане, већ и оне који тек ступају на уметничке стазе, а посебно за оне из локалне заједнице. Музеј сваке године расписује конкурс за одржавање самосталних и групних изложби у Галерији модерне уметности Музеја, а да би уметник испунио услове конкурса, потребно је на имејл адресу ове институције пошаље биографију, предлог изложбе, одоносно јасно образложен концепт у штампаној или електронској форми, 10 до 15 фотографија (у резолуцији 300 дпи) радова који би били изложени (уз назив, технику, димензије и годину настанка, у електронској форми) и каталог са последње изложбе у штампаној или електронској форми (уколико аутор има каталог).
