Делегација из Шангаја – Баошана, Народнe Републикe Кине, посетила је током званичне посете Србији и Смедеревску Паланку и изразили великo интересовање за наставак сарадње у наредном периоду.

Заменица председника Општине Ђурђина Младеновић представила потенцијале општине.

„Наша општина је ушла у ужи круг општина у Србији где представници компанија из Шангаја желе да инвестирају у нове производне погоне у нашем граду у области нових технологија“, рекла је она.

Током састанка истакнута је важност пријатељских односа и досадашње сарадње са Кином, као и спремност за њено унапређење у привреди, инфраструктури и другим областима, док су представници кинеске делегације похвалили презентацију општине.

Састанку су присуствовали и председница Скупштине Радмилу Радисављевић, начелница Општинске управе Гордана Костић и начелница Одељења за урбанизам и имовинско-правне односе Јована Лекић.

Кинеске компаније у Србији запошљавају 41.000 људи. Готово целокупне кинеске инвестиције на Западном Балкану сконцентрисане су у Србији. Од укупног износа од 5,6 милијарди евра у 2023. години, чак 5,4 милијарде (96 одсто) било је уложено у Србији. Већина тих средстава усмерена је у секторе који се често сматрају нискоквалитетним или еколошки и социјално проблематичним – као што су рударство, металургија и нискотехнолошка производња. Примери су железара у Смедереву, рудник бакра у Бору, фабрика гума Линглонг и рударски пројекат Чукару Пеки.

Велики инфраструктурни објекти су највидљивији вид сарадње Србије и Кине. Међу најважнијима су они везани за две деонице ауто-пута “Милош Велики”, који спаја Београд са Западном Србијом, наставак изградње ауто-пута од Пожеге до Црне Горе, обилазница око Београда, Фрушкогорски коридор, обилазница око Ужица, топловод између Обреновца и Новог Београда.

На списку су и изградња моста Земун – Борча, железничке пруге Београд – Будимпешта, велики пројекти у енергетику међу којима је онај везан за модернизацију термоелектране “Костолац” и проширивање рудника “Дрмно” у вредности од око 600 милиона евра. Ту је и изградња постројења за одсумпоравање у ТЕНТ-у, најскупљем пројекту ЕПС-а у заштити животне средине, вредном 165 милиона евра, а крунисана у марту 2020. године уговором о завршетку изградње термоелектране “Колубара Б”, пројекта процењеног на 385 милиона евра.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here