Предавање под називом „Место династије Обреновић у историји српског народа“ биће одржано у Галерији Народног музеја у Смедеревској Паланци, у уторак 12. августа 2025. године, са почетком у 19 часова.
Порекло те најмлађе српске династије публици ће представити виши кустос Музеја рудничко-таковског краја, историчар и предавач Александар Марушић. Он ће кроз причу о пет владара подсетити на њихове заслуге у формирању и свеобухватном развоју модерне српске државе.
Током предавања биће речи и о приватном животу чланова династије, њиховим брачним односима, задужбинарству, односима са савременицима из политичког живота, као и о наслеђу које су оставили будућим генерацијама.
Организатори су позвали суграђане да присуствују овом културно-историјском догађају и сазнају више о једном од најзначајнијих периода српске историје.
Ево кратког историјског подсећања: Обреновићи су српска владарска породица која је владала Србијом у периоду од 1815. годоине до 1842. и у периоду 1858-1903 годиен. Родоначелник ове породице био је Милош Обреновић, а последњи владар био је Александар Обреновић. Кнез Милош Обреновић први пут владао је 1815-1839. године, затим га је наследио кнез Милан Обреновић, који је владао неколико месеци 1839. Након Милана на власт долази његов брат кнез Михајло Обреновић, који је прво владао 1839-1842. Од 1842. до 1858. године власт преузимају Карађорђевићи, јер је скупштина изабрала за новог кнеза Александра Карађорђевића. Ипак, 1858. године на власт по други пут долази кнез Милош Обреновић, који влада 1858-1860. Њега наслеђује његов син, Михајло Обреновић, који по други пут долази на власт и влада 1860-1868. Михајлов син, кнез Милан Обреновић влада као кнез 1868-1882, а 1882-1889 влада као краљ. Последњи владар ове породице, краљ Александар Обреновић владао је 1889-1903. када је дошло до мајског преврата. Поред владара значајни представници ове династије су и књегиње Јулија и Љубица, краљице Наталија и Драга, браћа кнеза Милоша Јеврем, Милан и Јован.
Историчари су забележили да је ова породица собом оставила велики број знаменитих грађевина не само у Србији, већ и у Румунији.
Међу њима су Конак кнегиње Љубице у центру Београда, Конак кнеза Милоша у Топчидеру, Стари двор, Народно позориште у Београду, Топчидер, Ботаничка башта Јевремовац, Господар Јованов конак, Ташмајдан, Јевремов конак и стари Шабац.
Када је реч о Румунији, у тој земљи је најмлађи Милошев брат-Јеврем у области Јаломица, 50-так километара од Букурешта, у селу Манасија као завештање оставио конак и цркву посвећену Вазнесењу Христовом. Црква је под заштитом Републике Румуније, као споменик културе, а конак је крајем 19. века претворен у вилу породице Хагијанов. У тој цркви је сахрањен Јеврем, који је био отац краља Милана Обреновића. Други Милошев брат, Милан Обреновић који је умро 1810.године на пропутовању у Букурешту, сахрањен је у цркви на имању Херашти у близини Букурешта где је током избеглиштва живео Милош Обреновић и где је остао велики посед са црквом, дворцем и помоћним зградама.
