Стигло је право лето, високе температуре, годишњи одмори и мало дешавања на скоро свим пољима. Зато светски портали и новине „рециклирају“ старе текстове не би ли попунили простор и верним пратиоцима и читаоцима пружили бар мало разоноде и прилике да побену од сувопартних и досадних дневних вести. Тој тактици прибегли су и домаћи медији, па је тако пред читаоцима поново освануо текст о папагајима и њиховој способности да науче и изговоре импозантан број речи. Међутим, како се ђаво крије у детаљима, врло брзо је утврђена непријатна истина бар када је ова перната скупина у питању – папагаји су псовали и то не само између себе, већ су на исти начин „комуницирали“ и са посетиоцима, који им, по сведочењима, нису остали дужни. Напротив.
А све је почело уобичајено. У Зоолошки парк Линколншир у Источној Енглеској током исте седмице стигли су афрички сиви папагаји Ерика, Џејд, Елси, Тајсон и Били као донација пет различитих власника и заједно су смештени у карантин пре коначног пребацивања у изложбени простор. Међутим, последице тог заједничког боравка врло брзо су изашле на видело – особље је одмах приметило да сви папагаји имају склоност ка “експлозивним” испадима.
„Све је потпуно измакло контроли, сви су псовали“, рекао је тада директор парка Стив Николс за CNN Травел и додао:
„Буквално су почели да псују једни друге у врло кратком року“.
Вокабулар су најпре обогатили речју “мрш”, коју су најчешће изговарали, јер су је лако научили, али су изговарали и све друго што било коме може да падне на памет, рекао је он и додао да је се већина посетилаца забављала таквом вербалном комуникацијом и да су им „враћали истом мером“.
Ипак, због бриге за млађе посетиоце, особље је било приморано да папагаје раздвоји и привремено уклони из јавног дела парка, све у нади да ће им се језик ублажити сада када нису више заједно.
Афричке сиве папагаје су међу најпопуларнијим врстама папагаја. Према подацима Удружења произвођача хране за кућне љубимце, 2019. године у Великој Британији је било око 1,1 милион птица у домаћинствима, пишу портали.
