У парку „Кисељак“ у Смедеревској Палананци одржана је Међународна изложба паса свих раса (CACIB) у oрганизацији Општинског кинолошког друштва ”Паланка”, а међу бројним четвороношцима намерених да освоје неку од награда захваљујући својој раскошној длаци, ставу, понашању у рингу, блиставом осмеху, једном речју лепоти, био је и руски хрт – барзој Хектор, по родовнику Вулкан.

Овај четворогодишњи, пре свега кућни љубимац, власник је сертификата о Интернационалном шампионату, „лидер“ је у региону имајући у виду да је његово име писано на повељама гранд шампиона Србије, Републике Српске, Босне и Херцеговине, Северне Македоније, Црне Горе, а од недавно је власник таквог документа и из Румуније.

За пехаре из различитих категорија његова власница Александра Видаковић из Старе Пазове сада купује нове полице, јер су сва расположива места у кући већ попуњена, а треба сместити и ова додатна два из Паланке – за Првака расе и Прво место у 10. ФЦИ групи, са којима се вратио у кићени Срем.

Хектор није, међутим, само кућни љубимац и пас изузетне лепоте, за шта је добијао потврде на свим изложбама на којима је учествовао, већ и звезда на друштвеним мрежама. На Инстаграм профилу „Хектор – руски хрт из Срема“ и у неколико међународних и домаћих група посвећених барзоима, пљуште лајкови и коментари чим се његова фотографија појави, а ни новинарима који прате изложбе паса не промакне овај елегантни див чија висина у гребену предње ноге стиже до скоро 85 цм.

И за оне којима ова раса није, бар не до сада, била у фокусу – предање каже да су се руски хртови користили за лов на вукове у Русији од 17. века, али су врло брзо због нежног темперамента и егзотичног изгледа постали идеалан поклон царева крунисаним европским племићима. То им је, истини за вољу, у каснијим историјским догађајима после Октобарске револуције и “спасило главе”, када су проглашени аристократским (што додуше и јесу) и самим тим непожељним у комунистичкој ери, па су читаве одгајивачнице у некадашњој царској Русији уништене.

Ту аристократску црту има и Хектор који у својој царској лепоти и смирености седи или лежи мирно поред члана своје породице, којој је екстремно одан. Свестан уређене длаке, очешљане фризуре и изванредних манира, плени појавом и привлачи пажњу чак и оних који више воле псе “у три димензије”, а не тај “лист” или “флис папир”, како га понеки називају, због утиска који се добије фронталним погледом на пса.

Руских хртова у Србији нема много. Специфични су, људи их или воле или не воле, нема равнодушних. Неке гласине кажу да су појединци покушали да их дресирају, али без много успеха, јер то су ипак хртови, више склони слободном размишљању, а мање вољни да угоде људима, као неке друге расе. Међутим, природне интелигенције им не мањка и, ако је њима по вољи – научиће све што им покажете, али уколико пак није, немојте себи замерати, није до вас!