Период цветања амброзије и самим тим сезона кијања, секреције из носа, свраба код оних који су алергични на полен ове биљке, достиже пик у другој декади августа и трајаће до почетка септембра. Међутим, то су тек лакши симптоми ове алергије, јер осетљивији често отежано дишу, осећају бол у грудима и гушење, малаксалост организма…
Нешто слабији интензитет утицаја, амброзијa има на респираторне органе до краја септембра, а према статистичким подацима, у нашој земљи све је више број оболелих од ове алергије, док су пацијенти све млађи.
Можда није за утеху онима који су алергични на ову биљку, али истраживања спроведена у неком ранијем периоду показала су да се смањује јачина алергена од севера ка југу Србије. Стручњци разлог томе виде у чињеници да на северу структура земљишта погоднија за ову коровску биљку.
Према научним подацима, амброзија се брзо размножава и брзо расте и само једна биљка способна је да произведе и милијарду зрна полена. С обзиром на то да су зрна лака, ветар их брзо и далеко преноси некада на удаљеност и до 100 километара.
А према историјским подацима, ова за многе непожељна биљка, стигла је у Србију крајем 19. века из Северне Америке неким од прекоокеанским бродовима. Први пут је откривена 1953. године у Сремским Карловцима.
Трагови ове коровске биљке воде и у грчку митологију која каже да је су богови пили њене сокове или су је конзумирали као храну која доноси бесмртност. Према тадашњем рецепту, на њихову трпезу стизала је помешана са медом, водом, воћем, сиром, маслиновим уљем и јечмом. Била је резервисана искључиво за оне који су дане проводили на Олимпу и зато је Тантал, пошто се усудио да је украде, завршио на вечним мукама.
