Божић је. У већини војвођанских кућа ручало се у раним преподневним сатима.  У Срему све по реду – предјело, па супа, римфлајш (кувано месо из супе, обично говеђе, сос од мирођије или вишања и кувани кромпир), главно јело и наравно колачи. И таман када је послужена кафа, зачула се хармоника и топот коњских копита по асфалту.

То Сремци „вијају Божић“!

У неким селима и варошицама на сам дан Божића, 7. јануара, а понегде други или трећи дан, како је већ коме воља, домаћини из својих штала изводе коње, упарађене, истимарене и жељне да у галопу и касу кроз пусте улице покажу сву своју лепоту и мало „протегну ноге“. Управо тај звук измамио је бројне радозналце који су и ове године, као и свих претходних, озарених лица излазили на улице да виде поворку веселих момака из комшилука које прате хармоникаш и обавезно домаћица са флашом домаће ракије у руци.

Момци или млади ожењени мушкарци уз звуке хармонике, сремачке бећарце и војвођанске песме јездили би улицама и свака широм отворена капија била би позив да сврате баш у ту кућу на још по једну чашу куваног вина или ракије и још по неки пешкир да украси коња… и тако док не падне мрак.