Брига о деци и младима је континуиран процес који се не завршава тиме што је друштво учинило максималан напор да им омогући квалитетно школовање, исхрану или материјалну помоћ њиховим родитељима из републичких или буџета локалних самоуправа. Брига о менталном здрављу и настојање да се, колико год је то могуће, “склоне” од изазова који их могу увести у болести зависности у фокусу је измењеног и допуњеног Закона о играма на срећу.
Иако најновијих јавно доступних статистичких података нема, истраживање Института за јавно здравље Др Милан Јовановић Батут из 2018. године показало је да је више од пола грађана Србије током живота играло неку врсту лутрије, а истраживање СОС Центра из 2019. године, у којој је учествовало 33 средњих школа широм Србије, да је око трећине ученика ушло у кладионицу пре 16. године и више од половине више пута одиграло тикет између 16 и 18 година, а да је притом 72 одсто њих сматрало да коцкање не изазива болест зависности, разлога за бригу дефинитивно има.
Ако томе додамо чињеницу да је једна од најстрашнијих болести зависности, поред алкохолизма и наркоманије – коцкање, потпуно је разумљиво зашто се прибегло изменама законских решења која прописују бројне забране и ограничења за малолетна лица која учествују у играма на срећу.
Међу тим новинама су: обавеза провере годишта лица која улазе у аутомат клубове и кладионице, проширена обавеза истицања постера са текстом упозорења о зависности од коцкања и забраном учествовања малолетника и на спољној страни излога објекта, забрана служења хране и алкохолних пића са више од пет одсто алкохола у кладионицама и аутомат клубовима.
Новина је и увођење могућности самоискључења и самоограничења играча, као и законска решења за онлајн приређиваче која се односе на информационо-комуникациони систем, односно обавезе обезбеђивања приступа њиховим базама подaтака.
Такође, уводи се обавеза утврђивања идентитета играча приликом регистрације за онлајн игре, како би се малолетницима онемогућило учешће, док ће приређивачи бити у обавези да Управи за игре на срећу омогуће приступ њиховом линку видео-надзора, а када је реч о удаљености кладионица и аутомат клубова од основних и средњих школа, неће више бити довољно само уверење Републичког геодетског завода, које се издаје на основу измерене удаљености, већ ће бити обавезно и мишљење вештака саобраћајне струке.
Казнене мере за нелегално приређивање игара на срећу предвиђају одузимање дозволе за приређивање игара у аутомат клубу, кладионици или у играчници (казина), уколико се само једном открије поновљена неправилност у истом простору.
Статистика је, као и увек, неумољива и показује да је готово сваки облик коцкања распрострањенији код мушкараца него код жена, да су најпопуларније игре лото, бинго или греб-греб картице (играло их је бар једном у животу 55 одсто жена и мушкараца), а у стопу их прати спортско клађење које је пробао сваки трећи мушкарац у нашој земљи и свака 12. жена.
Стручњаци упозоравају да се у свет коцке улази веома рано, да је најмлађи коцкар то учинио са само осам година и да већина њих почиње из чисте досаде. Зато осим друштва и државе који са своје стране треба да учине све да се смање ризици, на опрезу морају да буду и родитељи који морају да обрате пажњу на своју децу и њихово, евентуално, понашање које одудара од уобичајеног.
