Међународни дан књиге за децу, 2. април, установљен пре скоро шест деценија на дан рођења Ханса Кристијана Андерсена, како би се послала порука о магији читања и важности развијања љубави према писаној речи још у најранијем детињству биће обележен широм света као и на дечјим одељењима библиотека широм Србије.
На данашњи дан установљен да би се усмерила пажња на дечју књижевност планирани су сусрети библиотекара и деце а главна порука Међународног дана дечје књиге, чији је ове године домаћих Јапан, је “Маштајте, Замишљајте”.
У циљу промоције књижевности за децу, Влада Шведске установила је меморијално признање “Астрид Линдгрен” у част ауторке чувене књиге “Пипи Дуга Чарапа”, коју због важности у свету зову и малом Нобеловом наградом, а чији је новчани износ пет милиона круна. Она ће бити уручена добитнику међу 245 приспелих књига за седам дана.
У Србији постоји неколико награда за најбољу дечју књигу – од најстарије “Невен”, коју су у септембру добиле књиге Јовице Тишме „Био једном један страх“ и Драгане Петровић Косановић и Андреје Лесковац за књигу „Урнебесна биологија“ до оне о којој одлучују београдски основци – “Доситејево перо”.
Аутори чије је књиге тај велики, најискрении жири више пута наградио за нешто више од две и по деценије су Гордана Малетић, Градимир Стојковић, Слободан Станишић, Јасминка Петровић, Урош Петровић, Силвија Оташевић и Весна Видојевић Гајовић за књиге “О дугмету и Срећи’, “Загонетне приче”, “Хајдук из Београда”, “Хајдук Вељко јунак целе војске вредан”, “Олимпијски сан”, “На крилима радости”, “Масамба луталица”…
