Данас је Међународни дан среће и 20. март се тим поводом обележава широм света. Глобална истраживања показала су да су млади све мање срећни од старијих генерација пре свега зато што трпе притисак средњих година. Када је реч о државама и срећи, Финска је седму годину заредом обезбедила прво место међу најсрећнијим земљама света, док су грађани Авганистана најнесрећнији, пише у извештају Мреже за решења за одрживи развој под покровитељством УН, а преносе портали. На узлазној линији су Србија, Бугарска и Летонија.
Просечна оцена среће за Финску је 7,7, а следе је Данска, Исланд и Шведска, док је на другом крају скале Авганистан, који је услед хуманитарне катастрофе након повратка Талибана на власт 2020. године заузео последње место од 143 земље са оценом 1,7.
Први пут у више од деценије, САД и Немачка нису међу 20 најсрећнијих нација, пале су на 23. и 24. Место, док је Француска заузела 27. место.
У првих 20 нашли су се Костарика и Кувајт, који су заузели дванаесто и тринаесто место, а међу првих 20 земаља нема ниједне од најмногољуднијих земаља света.
Међу првих десет, само Холандија и Аустралија имају више од 15 милиона становника, а међу првих двадесет само Канада и Велика Британија имају више од 30 милиона, наводи се у извештају.
Највећи пад индекса среће од 2006. до 2010. односи се на Авганистан, Либан и Јордан, док највећи раст бележе Србија, Бугарска и Летонија.
Годишњи извештај о светском индексу среће, који је покренут 2012. године као подршка циљевима одрживог развоја Уједињених нација, заснован је на подацима америчке компаније за истраживање тржишта Галуп, а објављује га Мрежа за решења за одрживи развој Уједињених нација. Заснива се на процени људи о својој срећи, као и на подацима о економским и друштвеним приликама.
Од становника 143 земље и региона се тражи да оцене своје задовољство животом на скали од нула до 10. Извештај такође узима у обзир шест кључних фактора: социјалну подршку, лични приход, здравље, слободу, великодушност и одсуство корупције.
У ширем смислу, рангирање је у слабој корелацији са просперитетом земље, али чини се да други фактори као што су очекивани животни век, друштвене везе, лична слобода и корупција такође утичу на процену појединаца, пишу портали.
Близина природи и добар баланс између посла и приватног живота кључ су среће за Финце, који имају различите приоритете када је у питању концепт успешног живота, у поређењу са, на пример, САД где се успех често повезује са финансијском добити.
Међу критеријумима за срећу су и поверење у институције, низак ниво корупције и слободан приступ здравству и образовању.
Годишњи извештај такође истиче јачи осећај среће међу млађим генерацијама него старијим генерацијама у вечини региона и земаља.
Индекс среће је значајно опао од 2006. до 2010. међу људима млађим од 30 година који живе у Северној Америци, Аустралији и Новом Зеланду и сада је нижи него међу старијим људима у истим областима. Међутим, истовремено се повећао у свим старосним групама у источноевропским земљама, а Словенија, Чешка и Литванија су међу првих 20 земаља. Генерацијски јаз се продубио свуда у свету осим у Европи, што аутори извештаја сматрају „забрињавајућим”.
