Народна банка Србије објавила је на својој интернет страници које бенефите имају грађани због чињенице да је инфлација успорила за готово 10 процентних поена, односно са 16,2 одсто у марту 2023. на 6,4 одсто у јануару ове године.
НБС у рубрици „Корисно је да знате” објавила је одговор истраживача у Одсеку за анализу инфлације Лазара Радивојевића који су то фактори допринели успоравању инфлације, код којих производа је раст највише успорио, као и то шта нас очекује у наредном периоду.
Дакле, најзначајнији фактори који су допринели успоравању инфлације су: ефекти претходног заоштравања монетарне политике; ефекти заоштравања монетарне политике Европске централне банке и последично нижа увозна инфлација; слабљење глобалних трошковних притисака (ниже цене енергената, примарних пољопривредних производа и осталих сировина које се користе у производњи); пад инфлационих очекивања и повратак инфлационих очекивања финансијског сектора за годину дана унапред у границе циља.
„Важно је нагласити да нижа инфлација не значи да се потрошачке цене, укупно посматрано, претходних месеци смањују, већ да расту мањом брзином него у 2022. години и у првом тромесечју 2023. године. Такође, када кажемо ’укупно посматрано’, мислимо на промене цена различитих група производа и услуга сразмерно учешћу које те категорије имају у потрошачкој корпи, што може да значи да су цене одређених производа и услуга расле, али да су истовремено цене неких других производа и услуга смањиване”, истакао је он.
Према његовим речима, на крају 2023. године цене шездесетак производа и услуга (из корпе од 660 производа и услуга које улазе у обрачун потрошачких цена) биле су ниже него на крају 2022. године.
„У свакодневном животу успоравање инфлације значи да би учесталост промена цена требало да буде знатно мања него у периоду високе инфлације, када су те промене биле честе, као и већу могућност трговаца да у сарадњи с добављачима понуде купцима боље и чешће акције, сада када су трошковни притисци смањени”, каже Радивојевић.
Он је истакао да је у оквиру инфлације најзначајније успоравање раста забележено када је реч о цени хране, која чини највећи део потрошачке корпе за највећи број људи.
„Тако је раст цена хране са око 25 одсто, колико је износио у марту 2023, снижен на 7,2 одсто у јануару 2024., при чему су цене поврћа од јула до децембра прошле године смањене за око 16 одсто, док су цене прерађене хране, које укључују основне животне намирнице, у истом периоду у просеку месечно расле око 0,2 одсто, што потврђује смиривање инфлаторних притисака код ових, за све нас важних производа”, нагласио је он.
Радивојевић је подсетио да се општа корист од ниже инфлације најизразитије види у увећаном расположивом дохотку за потрошњу и расту животног стандарда наших грађана услед већег реалног раста зарада. У прилог томе, додао је, говори да просечна зарада од средине прошле године расте брже од инфлације, што повећава реални доходак становништва и омогућује куповину веће количине производа и услуга, а то потврђује и податак о количинском промету у трговини на мало, који од октобра бележи међугодишњи раст.
Када је у питању привреда, ниска и стабилна инфлација доприноси већој извесности пословања и инвестирања и лакшем планирању, што би требало да допринесе новим инвестицијама, расту запослености и већим приходима. Такође, нижа инфлација омогућава да финансијски и кредитни услови постану повољнији, што би требало додатно да утиче на расположив доходак за потрошњу и инвестиције.
Радивојевић је указао и на „несамерљиве психолошке, симболичке користи од ниже инфлације, с обзиром на искуства из прошлости, као и то што нижа текућа инфлација утиче на очекивања у погледу будуће инфлације“.
„Имајући у виду све претходно, користи од ниже инфлације, посматрано са економско-друштвеног аспекта, широко су распрострањене”, каже он.
На питање шта се очекује у наредном периоду, Радивојевић је истекао да НБС очекује даље успоравање инфлације и процењује да ће се она средином ове године вратити у границе циља, а да ће се до краја године приближити централној вредности циља од три одсто и да ће се око тог нивоа кретати и током наредне године.
„Грађани би, дакле, и у наредним месецима требало да виде веће позитивне ефекте ниже инфлације”, закључио је Радивојевић.
