Први подаци Пописа пољопривреде 2023. указују на дуго присутан тренд пада пољопривредних газдинстава, којих је за 10 одсто мање у односу на 2018. годину, као и на тренд пада укупне расположиве пољопривредне површине.
Са укупно 508.365 пољопривредних газдинстава у Србији, највећи пад газдинстава забележио је Београдски регион у износу од 12,4 одсто.
Најмањи пад газдинстава је у региону Шумадије и Западне Србије, где је број газдинстава смањен за 7,5 одсто.
Укупно расположиво пољопривредно земљиште од 4.073.703 хектара, мање је за 21,3 одсто у односу на 2018. годину.
Површине под шумама мање су за 48,2 одсто, коришћено расположиво земљиште мање је за 6,3 одсто, док је површина некоришћеног земљишта мања за 57,8 одсто.
Од укупног расположивог пољопривредног земљишта, 80 одсто је коришћеног, а свега три одсто некоришћеног.
Највеће површине ораница и башта заступљене су у Региону Војводине (55,8 одсто), док су воћњаци највише заступљени у Региону Шумадије и Западне Србије (54,9 одсто).
Број воћњака, у односу на 2018. порастао је за 9,7 одсто, док је број винограда у односу на 2018. мањи за 11,1 одсто.
Шест од десет газдинстава бави се сточарством, укупно 313.495 газдинстава.
Највећи број оваца и пчела гаји се у Златиборској области, козе се највише гаје у Пчињској, док се највећи број живине гаји у Средњобанатској области.
Укупан број живине на територији Србије износи око 22 милиона, укупан број свиња је 2.263.705, оваца 1.702.682, говеда 725.408 и 149.558 коза.
Подаци за сточни фонд, у односу на резултате анкете спроведене 2018. године, указују на пад у свим обласитима, осим у броју кошница пчела, где је остварен раст од 38 одсто.
Укупан број кошница пчела износи 1.261.323.
Број свиња је смањен за 30,7 одсто у односу на 2018. годину, док је број говеда мањи за 17,7 одсто.
Просечно пољопривредно газдинство обрађује 6,4 хектара, гаји једно грло говеда, пет грла свиња, три овце, 43 грла живине и има око три кошнице пчела.
Просечна старост носиоца породичног пољопривредног газдинства је 60 година.
Сваки 11. носилац газдинстава је млађи од 40 година и они имају право на субвенције.
Просечан број чланова и стално запослених на пољопривредном газдинству је 2,2.
Пољопривредом се бави 57,6 одсто мушкараца и 42,4 одсто жена, укупно 1.150.653 пољопривредника.
Највише радне снаге има на простору Шумадије и Западне Србије, где је највећи број жена које се баве пољопривредом, њих 231.118.
У попису је током анкетирања на терену, од 1. октобра до 15. децембра, било ангажовано 253 општинских координатора и 2.842 пописивача који су обишли око 742.000 пољопривредених газдинстава.
Основна обележја о пољопривредним газдинствима која су уписивана током овог пописа су идентификикациони подаци газдинстава, земљишни фонд и категорије коришћења пољопривредног земљишта, затим подаци о радној снази и подаци о броју стоке.
Подаци су прикупљени методом интервјуа на терену, на основу Адресара пољопривредних газдинстава, а газдинстава привредних друштава и земљорадничких задруга пописивали су се самостално, уносом података у веб упитник, који је био доступан од 1. јуна 2023.
Резултати пописа објављиваће се сукцесивно, у дисеминационој бази на сајту РЗС, у току ове и наредне године.
Попис пољопривреде 2023. је припремио, организовао и спровео Републички завод за статистику, у складу са Законом о Попису пољопривреде 2023. и у оквиру пројекта претприступних фондова Европске уније ИПА 2018.
