Многе европске земље нашле су се у претходним годинама пред изазовима који се односе на све мањи број деце, а анализа британског Гардијана, на пример, показала је да је у Енглеској прошле године у 88 основних школа остало више од две трећине упражњених места и да су оне у опасности од затварања. Посебно су угрожене оне у Лондону, јер су суочене са падом наталитета и растућим трошковима.
Према истој анализи, од 2010. године број ученика основних школа у Енглеској опао је за 570.000 или за 11,5 одсто школских капацитета и зато сада неке лондонске општине предлажу значајна смањења броја ученика и затварање основних школа. Тако, на пример, Општина Хакни планира да затвори четири основне школе, при чему се две потпуно затварају, а још две се гасе и спајају са другим школама да би се смањили финансијски трошкови.
У Општини Ламбет од 2009. године забележен је пад наталитета за једну трећину, а економска криза, пандемија коронавируса и Брегзит довели су до знатне миграције. Према званичним подацима, готово 15 одсто школских места у Лондону је сада непопуњено. Предвиђа се даљи пад броја нових ученика за седам одсто до 2026. – 2027. године, што је еквивалентно око 243 одељења деце, каже анализа Гардијана, а преносе домаћи медији.
И у Србији је препознат сличан проблем, јер је уочено да се породице одлучују за мање деце него у неким ранијим периодима, али и чињеница да је неопходно да се са тим проблемом суочи читаво друштво, јер једино системске мере могу да дају резултате. Последице тога што се родитељи одлучују на рађање једног или евентуално двоје деце одражавају се, у ближој будућности, и на смањење броја ученика у школама, а као коначна последица, посебно у сеоским срединама, и до затварања школа.
Према подацима Републичког завода за статистику, на почетку школске 2011/2012. године било је 3.467 редовних основних школа, а декаду касније, на почетку школске 2021/2022. године било их је 3.219. Проста математика каже: 248 школа мање за 11 година.
Школе се затварају јер нема довољно ђака, а према подацима Уније синдиката просветних радника, у Србији је 1995. године било 1,114 милиона ученика основних и средњих школа, 2008. године тај број је пао на 936.000, да би 2021. године имали 850.000 ђака.
Сви ови подаци аларманто су указивали да је неопходно предузети одређене популационе мере и наћи начин да се стимулишу родитељи да се одлуче на већи број деце. И то је и учињено. Прошле године уочен је тренд који би могао да доведе до преокрета у демографкој статистици, јер је забележен раст броја прворођене деце за чак 660 у односу на претходну годину.
Портали преносе став демографа који тумаче овај пораст броја прворођених као резултат финансијских мера популационе политике, а које имају за циљ подстицање младих парова да оснују породицу и донесу одлуку о рађању првог детета. Ефекти ових мера су очигледни, с обзиром на прекид вишедеценијског тренда пада броја прворођене деце још од 80-их година прошлог века, а то су табилно економско окружење, развијена инфраструктура, добра стратешка позиција, логистичке предности, као и подршка Владе и локалне заједнице.
А та помоћ односи се за рођење првог детета – од 1. јануара ове године мајка има право на помоћ државе од 345.398 динара, која се исплаћује једнократно.За рођење другог детета од почетка ове године држава одобрава помоћ мајкама у износу од 306.388 динара, која се исплаћује у 24 једнаке месечне рате по 12.766 динара. Родитељски додатак за треће дете износи укупно 1.838.332 динара и исплаћује се у 120 једнаких месечних рата, односно 15.319 динара месечно у периоду од 10 година. За четврто дете родитељски додатак износи укупно 2.757.498 динара и такође се исплаћује у 120 једнаких месечних рата, односно 22.979 динара месечно, у периоду од 10 година.
За рођење трећег детета, једнократна помоћ на нивоу државе за децу рођену 1. јануара ове године и касније износи 115.132,90 динара.
Према новим мерама које су ступиле на снагу на почетку ове године, уз родитељски додатак исплаћује се и паушал за набавку опреме за дете у износу од 6.383,10 динара.
Право на родитељски додатак остварује мајка, односно један од родитеља који се непосредно стара о детету. Мајка то право остварује уколико је држављанка Републике Србије и има пребивалиште у нашој земљи.
Држава је обезбедила помоћ и за куповину првог стана или куће. За дете рођено од 1. јануара 2022. године, мајке имају право на помоћ државе при куповини или изградњи првог стана или куће, у максималном износу од 20.000 евра. Субвенције по овом основу могу да остваре све мајке које су добиле дете од почетка те године, без обзира на то које им је дете по реду рођења.
За остваривање овог права могу да се пријаве у року од годину дана од дана рођења детета. Иначе, новац који се добија по овом основу представља бесповратна средства.
Помоћ државе била је обезбеђена и за децу до 16 година и то у износу од по 10.000 динара за свако дете.
Поред помоћи државе, локална заједница такође обезбеђује из својих буџета средства за помоћ мајкама и родитаљима са више деце. Смедеревска Паланка је једна од оних који у томе предњаче.
Председник Oпштине Никола Вучен рекао је да ће родитељима сваког друго рођеног детета у породици од 1. јануара 2024. године по рођењу бебе бити уплаћено 60.000 динара, док ће остатак у истом износу бити исплаћен на први рођендан.
Родитељи на територији општине Смедеревска Паланка могу да рачунају да ће, укључујући и нову меру, за прво рођено дете моћи да рачунају на 120.000 динара из општинског буџета и 345.398 из републичког, што је укупно 465.398 динара једнократне подршке за прво дете рођено у Смедеревској Паланци.
За друго дете могу да рачунају на 120.000 динара (60.000 по рођењу и 60.000 динара за први рођендан детета) уз општинског буџета, једнократну исплату из републичког од 115.132 динара, и још 306.388 подељених у 24 месечне рате, што укупно износи 541.520 динара за друго дете рођено у општини Смедеревска Паланка.
