Лето је на измаку, завршени су годишњи одмори, школска година је почела и јесен ускоро стиже. Званично, према информацији Астрономског друштва „Руђер Бошковић”, ово годишње доба на нашој хемисфери почиње у понедељак, 22. септембра 2025. године у 20 сати и 19 минута. У исто време за становнике на јужној Земљиној полулопти почиње пролеће.
На дан почетка јесени Сунце у Београду излази у 6.25 сати, а залази у 18.35 часова, што значи да ће обданица трајети 12 сати и 10 минута, а ноћ нешто дуже – 11 сати и 50 минута. На дан јесење равнодневице обданица и ноћ нису једнаке дужине, јер Земљина атмосфера привидно уздиже Сунце изнад хоризонта.
А када је реч о лету, на дан почетка најтоплијег годишњег доба обданица је најдужа, а ноћ најкраћа. Обданица је трајала 15 часова и 36 минута, а ноћ свега осам сати и 24 минута.
На дан почетка лета Сунце прави свој највећи дневни лук изнад хоризонта. Излази на североистоку, на југу достиже највећу дневну висину током године, а залази на северозападу. Подневна висина Сунца је највиша на северној Земљиној полулопти ̶ у Београду је око 68 степени, у јужном Египту 90 степени тј. налази ће се у зениту, а на северном Земљином полу ће бити око 23 степена.
Астрономи кажу да се Сунце у свом привидном кретању по еклиптици на дан почетка лета налази у тачки летњег солстицијума или сунцостаја.
Наиме, чини се да се висина Сунца у подне не мења неколико дана пре и после почетка лета и изгледа као да Сунце „стоји“.
Привидно се данима не мења ни дужина „дана“, тј. обданице.
Народ каже да се дневно скраћује за време „које је орозу потребно да скочи са прага на земљу“, поручују из Астрономског друштва „Руђер Бошковић”.
