Стигла је јесен, и званично, па талас поскупљења који је запљуснуо Србију н није нека вест, с обзиром на то да сваки септембар донесе више цене одређених услуга или производа. Почела је и школска година што неминовно носи додатне трошкове свим родитељима који у кући имају ђаке или студенте, а за неколико дана следи нов талас виших цена јер ће од 1. октобра бити повећане и акцизе.
Према ранијим најавама акцизе, које су према дефиницији државни намет који се примењује на тачно одређене производе, од првог дана октобра биће веће за осам одсто, што ће се неминовно одразити на цене бројних производа.
То у прекси значи да поскупљују нафтни деривати, дуванске прерађевине, течности за пуњење електронских цигарета, алкохолна пића и кафа.
Дакле: гориво – цена горива ће порасти због повећања акциза на нафтне деривате. То ће утицати на цене транспорта и, посредно, на већину производа и услуга. Те услуге подразумевају шпедицију, транспорт и саобраћајне услуге.
Гас: Од 1. новембра, цена природног гаса биће повећана за 10 одсто, што ће утицати на рачуне за енергију за домаћинства и компаније.
Струја: Трећи пут ове године, цене електричне енергије ће расти, чиме ће се повећати трошкови за домаћинства и предузећа.
Месо: Свињско месо је већ поскупело у септембру због појаве афричке куге свиња и повећања цена увоза из Европе. Очекује се да ће и остале врсте меса поскупети како би се компензовао раст цена свињетине.
А према извештају Републичког завода за статистику, значајан раст цена потрошачких добара у Србији догодио се током првог полугодишта ове године. Највише су поскупели млечни производи, поврће, месо, хлеб и житарице.
Највише је порасла цена млечних производа – 39,1 одсто. Овај раст је углавном последица повећања цена јогурта, киселог млека, свежег сира и млека са роком употребе до 21 дана.
Цене поврћа су порасле за 30,7 одсто. Овај раст је посебно био утемељен на ценама црног лука, кромпира, паприке, парадајза и шаргарепе. Једино купус је имао дефлаторни утицај на цене поврћа.
Месо је такође постало скупље, са растом цена од 18,4 одсто. Свињско месо без костију, сланина, говеђе и јунеће месо без костију, кобасице од свињског, говеђег и мешаног меса и пилећи филе допринели су овом расту цена меса.
Цене хлеба и житарица такође су порасле за 21,8 одсто, при чему су бели хлеб, слане грицкалице, бурек и слатке пите имали највећи утицај на овај раст.
Осим хране, цене електричне енергије за домаћинства и чврстих горива (огрев) су такође значајно порасле, а тај раст је износио 13,1 одсто.
