Елементарне непогоде, олује орканске јачине, град величине песнице и обилне падавине погодиле су овог лета читаву територију Србије и изазвале бројне последице на имовини грађана. Штета је нанета стамбеним објектима, аутомобилима, усевима… Многи су пријавили штету локалним самоуправама у којима је проглашена ванредна ситауција, а ово су информације о томе шта све може да буде предмет осигурања, који је поступак накнаде штете и могућност подношења приговора, као и како надокнадити штету уколико није закључен уговор о осигурању.
На сајту Народне банке Србије је прецизирано да предмет осигурања од елементарних непогода могу бити непокретности, уколико је у питању осигурање имовине, или моторна возила, уколико је закључено тзв. каско осигурање. Такође, штете настале на усевима и плодовима могу да буду покривене осигурањем пољопривреде.
Штете настале на стамбеним објектима по правилу су покривене осигурањем имовине од пожара и других опасности, између осталог реч је о олуји, граду и удару грома. То значи да грађани који су претрпели штету услед, на пример, олује на својим кућама или стамбеним јединицама и који имају закључен уговор о осигурању (полиса осигурања) имовине од пожара и других опасности имају право на накнаду штете по основу ове врсте осигурања.
Када је реч о накнади штете настале на аутомобилима, полиса тзв. каско осигурања покрива штете настале услед олуја и удара грома, као основне ризике, што значи да грађани који имају каско осигурање треба да се обрате друштву за осигурање са којим имају закључен уговоркако би надокнадили оштећења. Међутим, важно је истаћи да код осигурања имовине и каско осигурања олуја представља део основног ризика, а код осигурања усева и плодова (осигурање пољопривреде) олуја је допунски ризик и као такав, тај ризик мора да буде посебно уговорен.
Да поновоимо: основни ризици који су покривени овим осигурањем су град, пожар и удар грома.
Да би грађанин наплатио штету, под условом да има неку од полиса осигурања, потребно је да код свог друштва за осигурање поднесе одштетни захтев. Прво је међутим потребно проверити да ли тај догађај спада у ризике покривене осигурањем или су, из разлога наведених у уговору, ти ризици искључени или постоје ограничења обавезе друштва за осигурање. Због тога је веома важно да приликом закључења сваког уговора о осигурању уговарач осигурања пажљиво прочита услове осигурања, које добија у поступку закључења уговора о осигурању, и предуговорну информацију (подаци пре закључења уговора о осигурању), како би био сигуран да је његова имовина, покретна или непокретна, осигурана од ризика од којих жели да је заштити.
У НБС истићу да је ово посебно важно, с обзиром да одређени ризици, као што је поплава, представљају допунске ризике, што значи да се посебно уговарају и за њих се плаћа већа премија осигурања.
Затим поступак иде својим током – по пријави штете овлашћено лице друштва за осигурање процењује ту штету и утврђује висину накнаде на коју утиче и уговорена сума осигурања.
Могућност подношења приговора такође је предвиђена у случају да корисник осигурања није задовољан одговором друштва за осигурање. Тада се подноси приговор том друштву, а уколико је незадовољан одговором друштва на приговор, приговор подноси НБС ради спровођења поступка заштите права и интереса корисника, на начин који је детаљно описан на интернет страници централне банке Србије.
И долазимо до грађана који нису осигурали своју имовину. Уколико је до штете дошло услед пада дрвета, лице које је претрпело штету може да се обрати за накнаду штете непосредно власнику непокретности, земљишта, или да своје право на накнаду штете оствари судским путем, у складу са законом. Такође, ако се дрво налазило на јавној површини, постоји могућност да је за штету одговорно лице које има обавезу одржавања зелене површине, односно надлежна јединица локалне самоуправе. И у овом случају, лице које је претрпело штету може да се обрати непосредно надлежној јединици локалне самоуправе, или да своје право на накнаду штете оствари судским путем.
