Прошле године, у Србији је издато више од 52.000 радних дозвола странцима, што је скок од близу 70 одсто у односу на годину дана пре. Само у Београду је 30.000 страних радника више. И поред тога, и даље недостају сви профили радника. Неке процене су да недостаје око 20.000 возача и отприлике исто толико радника у угоститељству, пишу данас медији.
Од укупног броја придошлих, највише је радника из Kине, њих 10.000. Други по бројности су грађани Русије – 8 000, затим 5.500 радника из Турске, 3.000 из Индије а следе Kуба, Непал, Бангладеш и, коначно, земље из суседства.
“Ми у нашој култури свакако имамо људе који су у оквиру Мајкрософта са разних страна, али што се тиче самог развоја софтвера из Београда, ми већ неких пет, шест година имамо стратегију запошљавања не само из Србије, него из целокупног региона Западног Балкана”, рекао је Милан Госпић, директор “Мајкрософт Србија”.
У Републици Српској процењују да ће трендом пада незапослености за најкасније четири године остати без расположивог кадра на бироу.
Србија је једна од потписница Глобалног споразума о миграцијама који треба да штите мигранте, али и да буде у функцији одрживог развоја.
У Србији се почело са израдом прве листе дефицитарних занимања, а страни држављани који поседују тражене квалификације неће морати да чекају одобрење Националне службе за запошљавање.
Тај списак ће бити подложен изменама, јер ако се утврди да у неким струкама више не мањка радника и да би новопридошли страни радници могли да угрозе посао домаћим, Влада ће их брисати са списка дефицитарних послова.
