Породица је апсолутни услов опстанка нашег народа и сви покушаји да се она обесмисли и представи као безначајна, превазиђена социјална заједница су пропали иако су савремени живот, технолошка достигнућа, нове могућности комуникације међу људима, унеле отуђење, ћутање, самоћу. Ново време враћа нас на старе вредности – велика, бројна и здрава породица и демографска обнова Србије искристалисали су се као приоритет и зато се снажни потенцијални, економски, научни, културни капацитети морају употребити у изналажењу начина да врати значај породици.
То је један од најзначајнијих обавеза државе која је препознала значај финансијске подршке и стимулисања управо тих парова којима је потребна медицинска потпомогнута оплодња. Озбиљни кораци ка томе су већ учињени. Општина Смедеревска Паланка заузела је чврсту позицију на путу који води управо ка тој будућности, а на списку мера које су предузете јесте и финансирање вантелесне оплодње паровима који природним путем не могу да добију потомство.
Напоре Општине да обезбеди средства препознало је и ресорно министарство па је тако недавно министарка за бригу о породици и демографију Дарија Кисић уручила уговоре о финансирању поступака вантелесне оплодње за 24 пара из Смедеревске Паланке. Уговори су резултат заједничког рада Министарства и локалне самоуправе.
Председник Општине Смедеревска Паланка Никола Вучен захвалио је Министарству што је финансијски подржало ову меру истакавши да је подршка грађанима очигледна и да верује да и грађани то виде.
Општина Смедеревска Паланка ову меру спроводи више од пет година, а ове године Министарство за бригу о породици је у те сврхе издвојило три милиона динара, док је локална самоуправа определила два милиона динара. То је омогућено кроз један од пројеката које је Министарство подржало на недавном конкурсу, на коме су средства за спровођење разних пронаталитетних мера и пројеката добиле 52 локалне самоуправе.
Да би се будућим родитељима олакшао живот у проширеној породици, и локална самоуправа и држава Србија обезбедили су додатна средства и то за куповину прве некретине по основу рођења детета. Кров над главом из тих средстава обезбедила је породица Ане Станковић из Смедеревске Паланке, која је била једна од корисника субвенције.
Министарка Кисић је, приликом посете тој породици, поручила да јој је веома драго што су, уз подршку државе, многе породице успеле да обезбеде једну од најважнијих ствари у животу, као и да локалне самоуправе пружају велику подршку породицама и људима који желе да се остваре у улози родитеља.
У прилог томе да је Смедеревска Паланка управо прави пример тога, први човек Општине Смедеревска Паланка Никола Вучен навео је да локална самоуправа већ неколико година прати политику државе и Министарства за бригу о породици и демографију и пружа подршку породицама кроз различите пронаталитетне мере, као што су финансијска подршка за новорођену децу, смањена цена вртића, реконструкција предшколских установа, превоз за децу и слично.
Ана Станковић, мајка која је остварила право на субвенцију и тиме својој породици обезбедила дом, навела је да им је ова подршка била веома значајна, да се на исплату новца није дуго чекало и поручила другим мајкама да аплицирају за ову субвенцију, имају стрпљења и вере.
Државну субвенцију за куповину прве накретнине по основу рођења детета до сада је остварило 456 мајки.
И мада има и оних парова који се одлучују да имају више од једног детета, чини се као да постоји страх од великих породица које су некада у Србији биле свеприсутне.
Дипломирани психолог Весна Гајић каже за портал „Печат правде“ да је став – зашто посветити живот родитељској функцији, а не забави као контрапункту напорног рада, у данашње време доживео нову експанзију у односу на етичко одређење, које води порекло од немачког филозофа Имануела Канта, да „остављање потомства није примарни разлог постојања породице“. У том смислу, наводи Гајић, несигурност партнерских односа је фактор зазирања од формирања породице, из страха да брига о деци не постане терет за само једног њеног члана.
Према њеним речима, у Србији највише људи има довољно новца за храну и јефтину одећу, али није у стању да било шта уштеди. Овој категорији, према неким истраживањима, припада чак 46 процената становништва. Нижи социјални слој, око 22 процента испитаних, има довољно само за храну, али не и за одећу – а неки од њих не могу да подмире ни трошкове за електричну енергију, каже Гајић.
Са друге стране, искуства младих у својим примарним породицама, где су материјални проблеми генерисали свађе, па чак и породично насиље, додатно одвраћа од спремности за формирање породичне заједнице са децом.
Имајући у виду поменути контекст, оснажовање породица да се упусте у авантуру родитељства подразумева, превасходно – популаризацију породичних вредности, које су последњиох година доспеле у кризу, закључује Гајић.
