Представници Паланачке гимназије учествовали су на Конференцији под називом „Стартуј будућност“ посвећену образовању, науци и иновацијама у светлу савремених изазова наставе.

Конференцију је организовао „Центар за промоцију науке“ у сарадњи са организацијом „Достигнућа младих“.

Паланачку гимназију представљали су професор математике и програмских парадигми, координатор пројекта „Мејкерс лаб“ у школи Сања Рајић, док је директорка Гимназије Наташа Марковић присуствовала састанку са „Групом за образовање“ кобразовање“ у „Нордеус“ фондацији. Посебан део програма био је посвећен иновативном простору за учење – „Мејкерс Лаб“ учионицама, коју ће ускоро добити и Паланачка гимназија. Имајући у виду да Паланачка гимназија ускоро прославља 105. рођендан, ова конференција је била од изузетног значаја за школу.

Током дводневног трајања Конференције, 19. и 20. септембра у „Ложионици“, у Београду, одржана је и практична презентација коришћења алата као што су Bosch алати, 3D штампачи и databot у оквиру MejkersLab учионица, а радионицу је подржала Компанија „Nordeus“ и „Центар за промоцију науке“.
На скупу је било више од 250 наставника, истраживача, представника привреде и образовних институција из целе Србије, а Конференција је била прилика за дијалог и размену знања између актера који утичу на развој младих са циљем да се оснаже наставници и приближе им се нови правци развоја у области науке, технологије и предузетништва.

Учесници су имали прилику да резмене идеје и знања, да се упознају са најновијим трендовима у образовању и иновационом екосистему, савременим приступима настави који унапређују процес учења и подстичу развој креативности, критичког мишљења и дигиталних вештина код ученика имајући у виду да је управо улога наставника кључна у усмеравању ученика и обликовању њихових интересовања. Главни циљ ове конференције био је да, заједно са колегама наставницима из целе Србије, као и истраживачима са факултета и института, приближи нове технологије и актуелне правце развоја, као што су биотехнологија, вештачка интелигенција, креативне индустрије и паметна пољопривреда.

Посебна пажња, међутим, била је посвећена размени искустава о томе како школе развијају предузетничке компетенције код ученика, као и начинима повезивања наставе са привредом и практичном применом стеченог знања. Акценат је стављен и на улогу наставника као посредника између младих и света науке, технологије и привреде, као и на значај њихове активне улоге у усмеравању интересовања и талената ученика ка будућим занимањима.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here