Влада Србије одлучила је данас да се Дан несврстаних убудуће обележава 1. септембра као сећање на историјску улогу Београда у оснивању овог покрета и потврде стратешког опредељења Србије да остане доследна политици мира, сарадње и равноправности међу народима.
Председник Владе Републике Србије проф. др Ђуро Мацут изјавио је да одлука да се 1. септембар обележава као Дан несврстаних представља велики корак у даљем јачању самосталне и суверене политике Србије.
Премијер Мацут је рекао да се тим чином не чува само сећање на историјску улогу Београда у оснивању Покрета несврстаних већ се и потврђује стратешко опредељење наше земље да остане доследна политици мира, сарадње и равноправности међу народима.
Он је поручио да је Влада Србије посвећена обнављању и продубљивању пријатељстава са државама које са Србијом граде односе на основама искрености, међусобног уважавања и солидарности – посебно са оним земљама које поштују територијални интегритет Србије и подржавају нашу борбу за очување статуса Косова и Метохије у складу са међународним правом.
Председник Владе је нагласио да у времену глобалне политичке и безбедносне нестабилности, када се сукоби воде не само на бојиштима већ и кроз оштру борбу интереса најмоћнијих држава, Србија мора остати чврсто усмерена на дипломатску активност и одлучну, самосталну спољну политику.
Премијер је оценио да тренутна ситуација која је под утицајем великих сила, које све више продубљују кризе и прете да доведу до ескалација широм света, јесте додатни разлог за то да Србија остане на путу независног одлучивања и политике утемељене на принципима несврстаности – политици мира, дијалога и поштовања суверенитета сваке државе.
Обележавањем Дана несврстаних шаљемо снажну поруку да Србија памти своју историју, али истовремено гледа у будућност и одлучна је да буде мост сарадње, глас разума у времену подела и доследан бранилац својих националних интереса на међународној сцени, закључио је премијер Мацут.
Покрет Несврстаних земаља настао је као израз настојања великог броја земаља у развоју, већином насталих у процесу деколонизације, да својеврсном политичком алтернативом у периоду хладноратовске поделе света избегну опредељење за један војно-политички блок и артикулишу самосталан спољнополитички наступ, стоји на сајту Министарства спољних послова.
Након конференције у Бандунгу (Индонезија), 1955.године, где су зацртани принципи мирољубиве коегзистенције, прва Конференција несврстаних земаља одржана је 1961. године у Београду – на иницијативу СФРЈ.
У периоду хладног рата Покрет Несврстаних Земаља је одиграо значајну улогу у очувању мира и смиривању међублоковског надметања, а поготово у убрзању процеса деколонизације. Представљао је значајан фактор борбе за поштовање равноправности и суверенитета земаља, као и настојања у правцу равномерног економског и социјалног развоја.
Активности Покрета су данас усмерене на промоцију принципа мултилатерализма и заступање интереса држава у развоју, посебно у оквиру УН.
СФРЈ је била једна од оснивача и имала једну од водећих улога у Покрет Несврстаних Земаља, а Република Србија настоји да свој статус искористи у циљу остварења својих виталних државних и националних интереса.
Наше присуство и сарадња у оквиру Покрета Несврстаних Земаља нису у супротности са европском перспективом Србије, већ представљају комплементарну димензију овакве спољнополитичке оријентације. Статус посматрача, такође, омогућава Србији праћење глобалних политичких и економских питања из угла ове групе земаља, док је веома значајна и перспектива јачања свеобухватне билатералне сарадње са државама чланицама Покрета Несврстаних Земаља.
Влада Републике Србије је 2010. године започела програм стипендија под називом “Свет у Србији – 100 стипендија за студенте из држава чланица Покрета Несврстаних Земаља”.
У Београду је 2021. године одржан састанак Покрета Несврстаних Земаља поводом 60. годишњице одржавања оснивачког састанка Покрета у Београду.
