Бивши ректор Универзитета у Крагујевцу, редовни професор на Факултету инжењерских наука, оснивач и професор на смеру “Спорт, здравље и биоинжењеринг” и директор Фонда за науку проф. др Ненад Филиповић поново је, четврту годину заредом, рангиран међу два одсто најистакнутијих научника света на Станфорд листи. Ове године први пут је рангиран и у критеријуму – каријерна листа.
Листа коју сваке године објављује Универзитет Станфорд сматра се једном од најрелевантнијих глобалних ранг-листа и заснива се на свеобухватној анализи научног утицаја истраживача, а овогодишње издање анализира резултате постигнуте током 2024. године. Листа обухвата податке више од осам милиона научника из целог света и користи ригорозне критеријуме за рангирање. Научници су класификовани у 22 научне области и 174 подобласти, док је листа сачињена на основу библиометријских података из базе Скопус.
Методологија рангирања заснована је на већем броју критеријума међу којима су најзначајнији број самосталних научних радова, број радова у којима је научник први аутор, број цитата тих радова, Х-индекс. У обзир се узима, такође, број предавања по позиву и бројни други фактори. Научници су рангирани, не по областима, него по скали од 1 до 10, при чему 100.000 научника чини један одсто. Значи од 10 милиона научника, овај Универзитет рангира првих 200.000 научника и то је два одсто о којима се говори. Ови параметри заједно дају јасну слику о томе колико је рад појединог научника допринео развоју науке и како је препознат у глобалној академској заједници.
Професор др. Ненад Филиповић нашао се на овој листи 2022. године и ово признање показује да његов истраживачки рад има изузетно висок утицај и ван граница Србије. Резултати тих истраживања цитирани су широм света што га сврстава међу водеће светске ауторе у областима примењене механике, биоинжењеринга и информационих технологија, а богат научни опус обухвата више од 200 радова у међународним часописима, пет монографија и преко 40 поглавља у књигама.
“Јако је велики успех што сам се нашао на Станфордовој листи, имајући у виду да је оштра конкуренција и да сам ја инжењер. Инжењерима је теже да се ту пласирају, јер је чињеница да су медицинари и основне науке биологија, хемија, физика популарнији, имају такозване ‘импацт’ факторе, и радови су им много читанији”, рекао је професор Филиповић.
Међутим, осим научног рада, проф. др Ненад Филиповић и директор Фонда за науку Србије и активно ради на јачању домаћих капацитета и подстицању младих истраживача да стварају резултате који ће имати међународни одјек, као и оснивач и професор на студијском програму „Спорт, здравље и биоинжењериг“ на Универзитету у Крагујевцу, о чему је наш портал први известио. Према његовим речима, овај смер настао је као одговор на потребу тржишта за стручњацима који разумеју спортску аналитику, биоинжењеринг и спортску медицину.
„Класични факултети спорта више не одговарају у потпуности изазовима модерног спорта. Данас су врхунски спортисти анализирани до најситнијих детаља – мери се замор мишића, брзина трчања, психолошко стање, и све то уз помоћ савремених уређаја, сензора и софтвера. Потребни су људи који знају како да све то тумаче и примене“, рекао је Филиповић.
