Србија данас обележава 11. новембар, Дан примирја у Првом светском рату, у знак сећања на тај датум 1918. године, када је у француском граду Компјену потписано примирје, чиме је окончан Први светски рат и дан када је капитулирала Немачка.
Примирјем потписаним пре 105 година, у Француској, обустављене су борбе у Првом светском рату између земаља Антанте и Немачке, а Даном примирја у свету обележава се и завршетак најразорнијег рата који је историја до тада забележила.
Пристанком Немачке на примирје, чиме је рат окончан, односно борбе обустављене, претходиле су капитулације немачких савезника, Бугарске, Турске, Аустроугарске, а документ о примирју предвиђао је прекид непријатељства, повлачење немачких трупа иза граница, неуништавање инфраструктуре, размену заробљеника, обећање репарација, уништавање немачких ратних бродова и подморница, као и поступање током примирја.
Примирје је било на снази све до закључивања коначног мировног споразума у Версају, 28. јуна 1919. године.
Последице рата, узимајући у обзир величину земље и бројност популације, биле су најтрагичније по Србију, а процењује се да је страдало више од 1, 24 милиона људи односно 28 процената популације из 1914. године.
Симбол овог празника је Наталијина рамонда – цвет феникс, јер и када се потпуно осуши може поново да оживи после само пар капи воде. Овај цвет данас је симбол издржљивости српске војске у Првом светском рату и симбол страдања српског народа који је успео после тога поново да обнови своју државу.
Рамонда је откривена тридесетих година XIX века у Шпанији, али ју је као нову врсту открио Јосиф Панчић 1874. године. Назвао ју је рамонда сербика (Ramonda serbica).
Лекар на двору краља Милана, Сава Петровић, открио је десет година после Панчића да на Балкану постоји још једна врста са другачијим листовима. Назвао ју је по краљици Наталији – Ramonda nathaliae, Наталијина рамонда.
