Грађани Србије и у изазовним временима знају како да уштеде, а штеде углавном у девизама, мада ни износи на динарским рачунима нису занемарљиви…На то указују подаци од 25. октобра ове године према којима је укупна штедња становништва чак 15,1 милијарду евра. Према информацијама са сајта Народне банке Србије, највећи део штедње је девизна и износила је 14,1 милијарду евра, док је динарска штедња достигла рекордне 118,4 милијарде динара, што значи да је премашила противвредност од једне милијарде евра.
Динарска штедња бележи рекордан раст током 2023. године – закључно са већ поменутим датумом он износи 23 одсто или 22,1 милијарду динара, док је девизна штедња у досадашњем току године повећана за 2,9 одсто (тј. за 397,7 милиона евра).
На питање колике су сада просечне камате на штедњу у девизама и динарима, да ли су повећане у последњој години с обзиром на раст инфлације, НБС каже да је расту штедње у последњој години знатно допринео и раст каматних стопа, што је у највећој мери резултат пооштравања монетарних политика НБС и Европске централне банке, а делом и резултат промотивних понуда и активности банака започетих у периоду уочи и након Светског дана штедње 2022. године, које су поједине банке спроводиле и током 2023. године.
Из централне српске банке кажу да су каматне стопе на динарску штедњу релативно више у поређењу с девизном штедњом што објашњава тренд, који траје већ годинама, да динарска штедња расте бржим темпом од девизне.
При томе, каматне стопе на орочену штедњу до једне године повећане су за 1,44 процентна поена (са 3,41одсто) од једне до две године за 2,38 процентних поена (са 2,89 одсто) и преко две године за 1,05 процентних поена (са 4,14 одсто).
Када је реч о штедњи у еврима, просечна пондерисана каматна стопа на новоположену штедњу у септембру износила је 3,59 одсто и то на орочену штедњу до годину дана 3,47 одсто, од једне до две године 3,78 одсто и преко две године 3,19 одсто.
Чињеница да и динарска и девизна штедња расту, као и да је ове године забележен најдинамичнији раст динарске штедње до сада (готово четвртину), говори у прилог томе да актуелни ниво каматних стопа на штедњу није демотивишући фактор за штедише. Треба имати у виду да су тренутно каматне стопе на штедњу више него што су биле претходних година и да штедња у банци у односу на штедњу у „сламарицама”, поред веће сигурности и безбедности уложеног новца, доноси одређени принос, док штедња у „сламарицама” не доноси никакав принос, чак долази и до реалног обезвређења новца током времена услед инфлације.
НБС такође као изузетно важно истиче да улога и значај штедње у банкама, као доминантан и најсигурнији начин очувања вредности и физичке сигурности финансијске имовине у Србији, посебно долази до изражаја у турбулентним периодима. При томе, у условима повећане глобалне инфлације, која постоји и у нашој земљи, од изузетне је важности доносити рационалне одлуке у погледу улагања и задуживања, на основу информација којима се располаже сходно датим околностима.
Према пројекцијама НБС, у наредном периоду инфлација ће наставити да се смањује и очекујемо да до краја 2023. године износи око осам одсто, да би у 2024. години наставила с даљим успоравањем и средином године се нашла у циљаним оквирима (3 ± 1,5 одсто). Из централне банке такође поручују да је банкарски сектор у стабилан, високо ликвидан и добро капитализован и да у том смислу грађани могу бити уверени у стабилност и сигурност пословања банака, као и сигурност својих штедних депозита. Такође, подсећају, да су и динарски и девизни депозити клијената у банкама, у складу са одредбама Закона о осигурању депозита, осигурани до износа од 50.000 евра у динарској противвредности.
