Просечна јануарска плата у Србији износила је 95.836, а бруто 132.372 динара, преносе медији податке које је објавио Републички завод за статистику.
У еврима, то је 817,7 евра нето зараде. Ако ове податке упоредимо са јануаром претходне године, просечна бруто зарада текуће године већа је за 15,9 одсто, а реално за 8,9 одсто, док је просечна нето зарада већа за 15,8 одсто номинално, односно за 8,8 одсто реално.
У односу на децембар 2023. године, просечна бруто зарада обрачуната за јануар 2024. године номинално је већа за 1,5 одсто, а реално за 1,2 одсто, док је просечна нето зарада номинално већа за 0,8 одсто, а реално за 0,5 одсто, преноси Данас.
Иако је децембарска плата по правилу виша него у другим месецима због новогодишњих бонуса који се исплаћују, плата у јануару била је већа захваљујући расту плата у јавном сектору од 10 одсто од јануара, као и повећању минималне зарада.
Медијална нето зарада за јануар 2024. године износила је 73.733 динара, што значи да је 50 одсто запослених остварило зараду до наведеног износа.
Просечна нето плата запослених у јавном сектору, у првом месецу износила је 101.419 динара, а ван јавног секрора 93.581 динар.
Запосленима у јавном сектору плате су у односу на прошлу годину веће за 16,2 одсто, док су зараде запослених ван радног односа увећане за 19,4 процента.
Најплаћенији радници током јануара били су програмери (279.645 динара нето), запослени у финансијским делатностима и осигурању (140.906), рудари (135.380 нето), радници у снабдевању електричном енергијом и гасом (124.442), науци (120.030), државној управи и одбрани (107.156).
Са друге стране, најниже нето зараде остварили су запослени на услугама смештаја и исхране, а њихова нето плата у просеку је била 59.836 динара.
На дну лествице по висини плата нашли су се и грађани који се баве поправком рачунара и других кућних предмета (58.153), и они који се баве осталим услужним делатностима (54.469).
У односу на прошлу годину, просечна нето зарада највише је порасла у области рударства (26 одсто), производњи електричне опреме (21 одсто), осталим стручним, научним и техничким делатностима (19 одсто).
Радницима који се баве санацијом, рекултивацијом и другим услугама у области управљања отпадом, плате су ниже за 8,1 одсто, а онима који су задужени за услужне делатности у рударству и геолошким истраживањима за чак 15 одсто.
Када је реч о градовима, највише просечне плате биле су у Београду (119.988) и то на општини Стари Град (167.871), Врачар (161.353), Савски венац (157.041) и Нови Београд (153.130). Ипак, просек су обарали Сопот (80.161), Младеновац (81.167), Барајево (82.618) и Гроцка (83.903).
Просечне плате веће од републичког просека бележе се и у Новом Саду (111.366), Бору (116.992), Костолцу (102.265), Медијани (105.225), док су у Црној Трави (65.491), Врањској Бањи (65.815) и Бојнику (66.440) биле осетно ниже.
У региону и у земљама окружења плате су веће или сличне као у Србији – у јануару у Хрватској просечна нето плата била је 1.239 евра, радници у Црној Гори имали су просечну плату на нивоу земље као и запослени у Србији и она је износила 819 евра. Највеће зараде имали су радници у финансијским делатностима (1.273), снабдевању електричном енергијом и гасом (1.178), вађењу руда и камена (1.046), а најниже у административним и услужним делатностима (658 евра), прерађивачкој индустрији (670) и трговини на велико и мало (690).
Нижу нето просечну плату него Србија у јануару је имала Босна и Херцеговина и она је износила 679 евра.
Од почетка ове године минимална зарада повећана је за 17,8 одсто, па је она сада 47.154 динара. У истом месецу, инфлација је пала са са 7,6 на 6,4 одсто.
Са друге стране, иако још увек нема података за јануар, ради стварања реалније слике финансијске моћи грађана, минимална потрошачка корпа у децембру била је 52.528 динара, што је 8,6 одсто више него годину дана пре.
