Данас је Међународни дан паса! Пси нису забава, нису ни обавеза, ни брига која треба да „пређе на другога“, они су равноправни чланови породице о којима се брине једнако као о сваком другом члану фамилије. Они се воле, негују, мазе, хране квалитетном храном, они су ти који о свом власнику воде рачуна да редовно шета, вежба, најчешће да ради чучњеве (као што то чини сваки одговорни власник који скупља за својим псом оно што не треба да остане на плочнику или у трави). Пси, ма које величине или расе били, осећају сваку промену расположења чланова своје породице, непотрешиво процењују ко је добар човек, а кога би у широком кругу требало избегавати, они су ти који се само наслоне на вашу ногу када осете да вам је потребна њихова подршка да превазиђете тугу, нервозу, стрес….
Пас је тај који ће вам се сваки пут безгранично обрадовати и када из његовог видокурга нестанете на само неколико мунута, гледати у вас погледом као да сте једина особа на свету (јер за њега нико други и не постоји) и пратити вас у стопу хтели ви то или не.
Од 2004. године овај празник обележава се сваког 26. августа, а идеју да и пси добију свој светски дан дала је активисткиња Колин Пејџ чија је породица тог дана усвојила свог првог пса из локалног азила желећи да скрене пажњу на бригу о псима, члановима наших породица.
Историју човечанства прате многи митови, а један од бројних, који се односи на животиње, односно псе, каже: људи и животиње живели су заједно на земљи све до дана када је Бог свима рекао да је дошло време се раздвоје. Учинио је један покрет руком и у зељми су се отовриле велике пукотине. Свако је стајао на својој страни провалије – људи на једној, све животиње на другој. Свако мора да остане у области у којој жели да живи заувек, рекао је Бог и тло се затресло. Животиње су почеле да прилазе једна другој, формирају групе, збијале се… Са друге стране остао је човек сам. И онда, изненада, пас се залетео и скочио преко провелије, ризикујући сопствени живот да би био уз човека, свог верног пријатеља. Од тада је људско биће емоционално повезано са псом и њихов однос је безусловно пријатељство, тврде многи, научници, лаици, верници и неверници.
Поред митова, и егзакнте науке доказују чврсту повезаност човека и пса, као на пример археологија, чији налази показују да је пас уз човека девет хиљада година, нека истраживања тврде да је тако чак четрнаест, а фосилни остаци указују да су преци модерног пса сигурно били уз човека пре 10 хиљада година. То све можда и није толико важно као чињеница да је данас тешко замислити живот без четвороножног љубимца било да је „плаве крви“ и обичан мешанац.
А суштина јесте у томе да је неопходно да се подигне свест о томе да пси, мачке и остале животиње имају емпатију, да су срећне и пате исто као ми и да Закон о добробити животиња није тек козметички пропис јер:
пси сањају, исто као људи – трзање њушке и покрети шапама у сну сигуран су знак да љубимац у том тренутку нешто сања и то, према тврдњама стручњака са Харварда, вероватно управо своје власнике.
Паметни су као дете узраста две године и разумеју своје власнике баш као што би то био у стању и двогодишњак.
Пси осећају емоције својих власника – под стресом су кад је њихов власник под стресом, узнемирени су када је он узнемирен. Могу да осећају читав спектар емоција, од оптимизма и песимизма, преко депресије и љубоморе до, наравно, бескрајне љубави и оданости.
Сваки власник пса животом брани тезу да је баш његов љубимац најпаметнији, стручњаци су ипак направили ранг листу и најинтелигентнијом расом сматра се бордер коли који разуме око 200 речи, а следе пудле, немачки овчари, златни ретривери и добермани.
И за крај ево још неколико података о њима: псеће чуло мириса је око 10.000 пута боље него људско, доказано је да пси могу да “нањуше” и болести као што су рак или дијабетес.
Најчешће комуницирају махањем репа, али није свако махање истог значења, јер машу репом и кад су срећни, али и уплашени. Ако реп подигну увис, то може да одаје анксиозност или узнемиреност.
“Отисак” псеће њушке јединствен је као и људски отисак прста.
И за сам крај, за оне који се питају зашто се пси врте у круг док не пронађу идеално место где ће да обаве нужду, ево одговора: пси се оријентишу према магнетном пољу Земље, а неке расе или само поједини припадници раса, то још није утврђено, преферирају да њушку окрену на север, док је другима југ значајно прихватљивији.
