Летњи, топли дани могу да послуже као изговор за физичку неактивност, али лети не треба запоставити рекреативно вежбање, већ га треба прилагодити промењеним условима спољашње средине. У условима високих температура основни механизам одавања топлоте је знојење. Наиме, зној у контакту са кожом испарава и тако се кожа расхлађује. Уколико је поред високе температуре у спољашњој средини висока и влажност, зној неће моћи да испарава, имаћемо осећај да нам се залепио за кожу, и то додатно може да повиси температуру тела, пише на сајту Института за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут”.
Уколико се одлучимо за вежбање на отвореном, најбоље је започети са физичком активношћу у раним јутарњим или у вечерњим часовима док још спољна температура није висока. Када је реч о вежбању у теретанама важно је да је простор климатизован и да се вежбање спроводи под стручним надзором. У току физичке активности, када се повећава степен стварања топлоте, од највећег значаја је адекватан унос течности. Ту се пре свега мисли на воду, коју треба уносити у мањим количинама, све време трајања вежби. Енергетска, слатка газирана пића би требало у току вежбања, посебно у условима високих температура, избегавати. Хладни, слатки напици могу брзо да нас расхладе али нас не рехидрирају на адекватан начин. Потребно је водити рачуна и о томе да треба унети воду собне температуре јер приликом уноса хладне воде долази до тренутног расхлађења након кога се покрећу процеси поновног загрејавања организма. Поред уноса воде, да бисмо се освежили, можемо да поједемо воће или поврће. Важна је и одећа у којој вежбамо. Она треба да буде комотна од природног материјала да би омогућила струјање ваздуха.
Редовна физичка активност помаже у превенцији хроничних незаразних обољења као што су дијабетес, болести срца, хипертензија, значајна је за одржавање телесне масе, као и за ментално здравље и побољшање квалитета живота, а односи се на свако кретање које доводи до потрошње енергије.
За одрасле особе, према Светској здравственој организацији, препоручује се 150 минута недељно физичке активности умереног интензитета (ходање, вожња бицикла, неки вид рекреације), а за адолесценте 60 минута умерене или интензивније физичке активности дневно. Послови који захтевају физички рад и кућни послови су још један начин за физичку активност.
Према подацима из Истраживања здравља становништва Србије 2019. године око 11 одсто становника Србије старости од 18-64 године провело је у извођењу физичке активности, која укључује вожњу бицикла, спорт, рекреацију, у трајању од барем 150 минута недељно. У дану који је испуњен разним обавезама није лако наћи време за рекреативно бављење спортом. Ипак, физичка активност може помоћи у савладавању умора и лошег раположења, иако нам се у први мах тако не чини.
