Научници из Енглеске идентификовали су нову крвну групу – МАЛ, која је изузетно ретка и у будућности би то откриће могло да помогне да се прецизније изаберу одговарајући донатори и тако спасу животи.
За ово откриће било је потребно 50 година истраживања – када је трудној жени узета крв 1972. године, доктори су открили да мистериозно недостаје површински молекул који се налази на свим другим познатим црвеним крвним зрнцима. Сада, 50 година касније, истраживачи из Велике Британије и Израела описали су нов систем крвних група код људи – МАЛ, пишу домаћи медији преносећи Science Alert.
„То је велико достигнуће и резултат вишегодишњег тимског рада да се коначно идентификује овај нови систем крвних група“, рекла је водећи научник Луиз Тили из NHS Blood and Transplant у Међународној референтној лабораторији за крвну групу у Бристолу у саопштењу за јавност.
Иако смо сви упознати с АБО системом крвних група и резус фактором (позитивна или негативна), заправо постоји много различитих система крвних група заснованих на широком спектру протеина и шећера који облажу крвне ћелије. Наша тела користе ове антигене, између осталог, као идентификационе маркере да одвоје оно што им одговара од потенцијално штетног, и ако се ови маркери не поклапају приликом трансфузије крви, она може изазвати реакције или чак бити фатална, подсећа се у тексту.
Већина главних крвних група идентификована је почетком 20. века, а оне које су откривене од тада, попут крвног система Ер 2022. године, утичу само на мали број људи. То важи и за нову крвну групу.
Посао је био тежак јер су генетски случајеви веома ретки, рекла је Тили.
Шта је МАЛ
Претходно истраживање је показало да више од 99,9 одсто људи има антиген AnWј који је недостајао у крви пацијенткиње из 1972. године. Овај антиген живи на протеину мијелина и лимфоцита, што је навело истраживаче да новоописани систем назову крвном групом МАЛ.
Када неко има мутирану верзију обе копије својих МАЛ гена, завршава са AnWј негативном крвном групом, као код труднице. Тили и тим су идентификовали три пацијента са ретком крвном групом који нису имали ову мутацију, што сугерише да понекад поремећаји крви такође могу изазвати потискивање антигена, пише Science Alert.
„МАЛ је веома мали протеин са неким интересантним својствима која су отежавала идентификацију, што је значило да морамо да наставимо истраживање из више углова како бисмо акумулирали доказе који су нам били потребни да успоставимо овај систем крвних група“, објашњава ћелијски биолог Универзитета западне Енглеске. Тим Сачвел.
Да би се утврдило да имају тачан ген, након деценија истраживања, тим је убацио нормални МАЛ ген у крвне ћелије које су биле AnWj негативне.
Познато је да протеин МАЛ игра виталну улогу у одржавању стабилности ћелијских мембрана и помаже у ћелијском транспорту. Штавише, претходна истраживања су показала да AnWj заправо није присутан код новорођених беба, већ се појављује убрзо након рођења.
Занимљиво је да су сви AnWj негативни пацијенти који су укључени у студију имали исту мутацију. Међутим, нису пронађене друге ћелијске абнормалности или болести које су повезане са овом мутацијом, преносе медији.
