Руски хрт – барзој Хектор, по родовнику Вулкан, тек што је напунио две године, осваја титуле широм Србије. Шампион је у лепоти у све три категорије – Разреду младих, Интемедији и у Разреду зрелих. Повеље Млади гранд шампион Србије и Гранд шампион Србије однедавно су употупуниле његову колекцију награда и пехара. У овом тренутку Хектор је власник укупно 32 пахара из различитих категорија, али један му је посебно драг – онај који је освојио почетком јула у Челареву где је као једини руски хрт из целе Србије учестовао на хуманитарој изложби паса “Дишемо за Исидору”. Од јесени му држимо и палчеве и шапе на такмичењима на међународној сцени!
Хектор је освојио срца судија и на овогодишњој пролећној изложби паса свих раса у Смедеревској Паланци, где је оцењен највишим оценама – добио је титулу ЦАЦ (изложба на државном нивоу) у својој ФЦИ групи (коју чине 13 раса хртова – од арапског до шпанског), оцене Првак расе и одличан, а пехар је освојио у “бестинг шоу”, који је организован на крају изложбе.
Његови успеси ређали су се и на осталим националним, али и међународним изложбама широм земље. Лепотом је пленио на свакој изложби, од Војводине, одакле долази (Сремац, из Старе Пазове) до Централне Србије.
Див је међу писма, његова висина у гребену предње ноге стиже до скоро 85 цм што му омогућава да без већег напора досегне до хране за коју је увек заинтересован, макар је поставили тачно на средину кухињског стола.
Предање каже да су се руски хртови користили за лов на вукове у Русији од 17. века, али су врло брзо због нежног темперамента и егзотичног изгледа постали идеалан поклон царева крунисаним европским племићима. То им је, истини за вољу, у каснијим историјским догађајима после Октобарске револуције и “спасило главе”, када су проглашени аристократским (што додуше и јесу) и самим тим непожељним у комунистичкој ери, па су читаве одгајивачнице у некадашњој царској Русији уништене.
Али, вратимо се Хектору!
Његова блага нарав, коју је у свакој оценској листи навео ама баш сваки судија који га је упознао и оценио, безгранична потреба да се подметне под сваку пријатељску шаку која би га помазила и почешкала или да угура сувоњаву и прелепу њушку у било који кадар мобилног телефона или камере, доминира на свакој изложби и сусрету са људима или псима. Тако је било и на изложби у Паланци: у једном тренутку окружила га је читава чета предшколске деце која је на изложбу дошла са задатком да направе фотографију са псом за школски пројекат, професионалне камере и мобилни телефони зујали су око њега као пчеле, дечије руке обмотавале око његовог врата, а он је био на муци јер је желео да пуну пажњу посвети малој белој шнауцерки која је своју прилику да се покаже у пуном сјају чекала у кавезу тик поред њега.
Одгајивачи других раса или само љубитељи четвороножаца веома брзо уоче Хектора који у својој царској лепоти и смирености седи или лежи мирно поред члана своје породице, којој је екстремно одан. Свестан уређене длаке, очешљане фризуре, блиставог осмеха и изванредних манира, плени појавом и привлачи пажњу чак и оних који више воле псе “у три димензије”, а не тај “лист” или “флис папир”, како га понеки називају, због утиска који се добије фронталним погледом на пса.
Руских хртова у Србији нема много. Специфични су, људи их или воле или не воле, нема равнодушних. Неке гласине кажу да су појединци покушали да их дресирају, али без много успеха, јер то су ипак хртови, више склони слободном размишљању, а мање вољни да угоде људима, као неке друге расе. Међутим, природне интелигенције им не мањка и, ако је њима по вољи – научиће све што им покажете, али уколико пак није, немојте себи замерати, није до вас!
И да завршимо анегдотом. Познато је да барзој изузетно ретко лаје. Пре много година, на изложби коју је организовао београдски Спортски центар Олимп, била је и група ових хртова. Чувени глумац Марко Николић, познати љубитељ четвороножних репомахала, шетао је од ринга до ринга и на тренутак застао поред младих “руса” који су се баш у том тренутку нешто заинтерсовано огласили.
“Види ово, хрт па лаје”, уз осмех је прокоментарисао и потврдио тезу.
Аутор: Д. Видаковић
