Археолози су открили олупину трговачког брода из 16. века, савршено очуваног, на дубини од 2,5 километра (1,5 миља) испод Средоземног мора, у водама недалеко од Сен Тропеа, на југоистоку Француске. То је најдубља олупина икада откривена у француским водама. Ово преломно откриће представљено је у извештају Франс 24 и очекује се да ће археолозима пружити обиље информација о трговинским путевима у Средоземљу током ренесансе.
Верује се да је брод пловио из северне Италије и превозио товар керамике и металних шипки пре него што је потонуо. Иако се на месту налазе и трагови савременог отпада, попут лименки и пластичних чаша од јогурта, археолошко налазиште је изузетно добро очувано и пружа невероватан увид у прошлост, преносе портали писење Indiandefencereviw.
Олупина је пронађен на дубини од 2.567 метара (више од 1,5 миља) испод површине Средоземног мора. Према речима Арноа Шомасија, шефа одељења за подводну археологију при француском министарству културе, ово је „најдубља пронашена олупина икада пронађен у територијалним водама Француске“.
До открића је дошло када је подводни дрон у марту 2025. године случајно наишао на олупину током рутинског истраживања морског дна. Дрон, који је део владиног пројекта за надзор дубокоморских ресурса Француске, уочио је нешто велико у том подручју. „Сонар је детектовао нешто прилично велико, па смо се вратили с камером дрона, а потом и са подводним роботом који је снимио слике високе резолуције“, рекао је Шомаси описујући кључне кораке који су довели до потврде открића.
Поморски археолози били су одушевљени невероватним степеном очуваности олупине, јер дубина на којој се налази није дозвољавала вађење нити пљачку. Археолошкиња Марин Саданија, која је учествовала у пројекту, објаснила је да је „место – захваљујући дубини која је спречила било какву интервенцију – остало нетакнуто, као да је време стало, што је изузетно ретко“.
Локалитет, који је назван „Камарат 4“, садржи обиље историјских предмета који пружају увид у трговину на Средоземљу током 16. века. Археолози су пронашли 200 бокала са стиснутим грлићем, од којих су неки обележени монограмом „ИХС“, што представља прва три слова грчког имена Исуса. Ове ознаке указују да бокали потичу из области Лигурије, у северној Италији. Поред њих, истраживачи су идентификовали и 100 жутих тањира, два казана, једно сидро и шест топова – све невероватно добро очувано упркос старости олупине.
Товар брода пружа редак поглед на поморску трговину током ренесансе. Бокали, који су вероватно служили за транспорт течности или житарица, богато су украшени, неки геометријским шарама, а неки биљним мотивима. Присутност металних шипки у товару додатно потврђује да се радило о трговачком броду, вероватно намењеном мрежи размене робе по Средоземљу.
Поред бокала и метала, присуство предмета попут казана и топова указује да је брод био трговачки, али и наоружан за сопствену заштиту током пловидбе. Шест топова представља фасцинантан подсетник на бурну поморску историју 16. века, када су пиратерија и поморски сукоби представљали сталну претњу трговачким бродовима.
Иако је налазиште углавном нетакнуто, примећен је и известан савремени отпад. Тим истраживача уочио је, између осталог, лименку и празну чашицу јогурта. Ипак, дубина на којој се олупина налази играла је кључну улогу у њеном очувању. Како је Саданија истакла, „место је остало нетакнуто, као да је време стало, што је изузетно“. Одсуство људске интервенције кроз векове омогућило је да терет брода и други артефакти остану готово неизмењени, пружајући истраживачима ретку прилику да проучавају поморски брод из 16. века у његовом изворном стању.
