Грађани Србије све се чешће опредељују за уплаћивање одређене суме новца у добровољне пензијске фондове као допуну пензије коју примају из државног буџета. То је један од начина да себи обезбеде колико–толико лагоднији живот када једног дана заврше радни век.
Према информацијама са сајта Народне банке Србије, у добровољне пензијске фондове током 2023. године уплаћивало је више од 220 хиљада грађана, који су укупно имали више од 304 хиљаде уговора о чланству у једном фонду или више њих. У протеклој деценији број оних који су се определили за овакву врсту „штедње“ је повећан за више од 20 одсто, просечно је месечно уплаћивано од 3.281 до 5.105 динара, а из централне банке поручују да постоји велики потенцијал за даљи раст, будући да је тек сваки девети запослени члан неког од седам добровољних пензијских фондова.
Када је реч о просечној старости чланова тих фондова, на крају 2023. године била је око 48 година, с тим да је највећи број чланова (чак 62 одсто) старости од 40 до 60 година.
Чини се да млади такође увиђају бенефите оваквих одлука, па је тако према подацима НБС на крају 2023. године на списку чланова добровољних фондова било око 23 одсто од укупног броја корисника између 20 и 40 година старости, док је 757 чланова добровољних пензијских фондова било млађе од 19 година.
Како би плакшала одлуку о евентуалном чланству у добровољним пензијским фондовима, НБС је на интернет страници у делу Дочекајте спремни одлазак у пензију (https://tvojnovac.nbs.rs/latinica/korisno/penzija/index.html) и Савети заинтересованима за чланство у добровољном пензијском фонду ( https://www.nbs.rs/sr/finansijske-institucije/penzijski-fondovi/informacije/saveti-clanstvo/index.html) указала на све битне аспекте које треба имати у виду приликом доношења одлуке о приватној пензији.
