Српска православна црква и њени верници данас, 19. децембра, славе Светог Николу Чудотворца, једног од највећих хришћанских светитеља, заштитника путника, морепловаца, рибара и сплавара. Никољдан је најчешћа крсна слава у нашој земљи и овом свецу посвећено је више од 600 цркава.
Свети Никола рођен је у граду Патара у Малој Азији око 270 године нове ере. Још као млад се замонашио и своје богатство, наслеђено од родитеља, разделио сиромашнима, старима и немоћнима које је задесила велика несрећа. Током живота помагао је свима колико је год могао и пружао утеху свакоме ко би му се обратио, ширио је веру, правду и милосрђе, доносио утеху, мир и добру вољу. Добра дела чинио је из душе, а своје наследство делио је тајно, онима којима је било најпотребније и тако је настала и легенда о Деда Мразу.
Пошто се прославља у време Божићног поста, славска трпеза за Светог Николу обавезно мора да буде посна. У народу постоји веровање да ће година пред нама бити плодна и берићетна ако на данашњи дан, уколико смо пропустили на Свету Варвару, посејемо божићну пшеницу која ће се поред свеће и чеснице наћи за трпезом на Бадњи дан и Божић.
У неким деловима Србије сачуван је обичај да се на Никољдан спрема посебан, шарени колач који се украшава „птицама“ од теста који свештеник обавезно освештава и прелива вином, па се увече дели деци која треба га једу седећи на дрвеним столицама како би у наредној години била здрава и весела. Очуван је и обичај који сећа на Светог Николу, а по којем данас треба даривати децу јабуком, орасима и слаткишима, јер је овај светац и њихов заштитник.
На овај празник, где год да се нађу, лађари спуштају сидра и заустављају своје лађе док се сви морнари не помоле светитељу и онда настављају пут. У време ратова, из топова је испаљивана пуна топовска салва како би се одала почаст заштитнику свих морепловаца.
