Од 2002. године, када је Међународни фонд за добробит животиња 8. августа први пут обележио дан свих мачака света, ови ћудљиви, понекад пргави, али за многе људе незаменљиви пратиоци, добили су датум који се у већини земаља широм планете слави у њихову част.
„Мачији дан“ у ствари потиче из Јапана, у тој земљи мачке су посебно третиране још од 22. фебруара 1987. године, у Русији је 2004. године 1. март установљен као Национални дан мачака, док Американци додатну дозу мажења ових четвороножаца себи приуште два пута годишње – на Међународни дан мачака и на свој, Национални дан мачака 29. октобра.
Мачке су драгоцени кућни љубимци, али на жалост многе од њих заврше на улици због небриге и суровости људи. Према проценама, у свету има више од 600 милиона мачака и скоро половина није власничка. Само тај податак довољно говори о потреби и значју институција које се брину о животињама, не само псима, већ и мачкама, јер напуштених крзнених маукала има скоро пет пута више.
Историја каже да ове животиње праве друштво људима већ хиљадама година, а да су припитомљене онда када је човек почео да се бави пољопривредом, како би помогле у чувању жита од глодара. То можда и није толико важан податак, као онај да су у неким земљама добиле статус божанства, да се неки градови поносе статусом “градова мачака”, а да су у неким културама свете животиње.
Модерно друштво донело је и модене увиде у значај присуства мачке у човековој околини: о њима су снимани филмови (Мачке из високог друштва, Волт Дизни 1970. године, Мачак Силвестер, 1945., Мачке у музеју , 2023. годијне), психолози су установили да су антидепресиви, јер су истраживања доказала да свако ко има мачку у свом дому или у дворишту своје или комшијске куће, зна да у њиховој близини нестаје нервоза, депресија, анскиозност, а разбијено је и сујеверје које од памтивека тврди да црна мачка доноси несрећу. Напротив – црна мачка доноси срећу једнако као и она бела или шарена. Тако бар тврде поједини медијски извори – радо су виђене на бродовима јер хватају мишеве, а морнари верују да ће им управо оне обезбедити срећу и безбедан повратак кући, у неким културама тврде да неудатим девојкама повећавају шансе да их примети већи број удварача или да доноси срећу у браку…
А ево и научних података. Према писању специјализоваих портала за животиње, познати британски ветеринар Дејвид Тејлор тврдио је да боја крзна мачке открива њен карактер. У свом делу The Ultimate Cat из 1989. године, овај ветеринар наводи да је крзно сваке расе или типа мачке повезано са њеном специфичном личношћу: краткодлаке црне мачке су нежне и љубазне, длака попут корњачиног оклопа значи да имате мачку која је изузетно интелигентна, али може бити и лако раздражљива, Сијамске мачке нису лицемерне и подмукле, каква их репутација прати, већ друштвене и пажљиве, мада повремено нетолерантне, тиграсте, у народу познате као зелене, су радознале, веселе, нежне, интелигентне и ни најмање доминантне у односу на друге мачке.
Беле мачке су мирне и можда помало незанимљиве, оне са двобојном длаком, најчешће дугом, су друштвене и мирне, тзв Картузијанска мачка (сиво-плава длака) су изузетно срдачне и независне, а Реџ мачке, којима је длака ретка или не постоји, а притом дугоухе, власнице су изузетно радосног карактера.
Риђе мачке су друштвене, темпераментне и пријатељски настројене, баш као и амнимирани лик Гарфилд који је по њима направљен, док су Мејн кун најкрупније међу домаћим мачкама. Натпросечно су интелигентне и увек спремне за „разговор“.
А за оне које и даље нисмо уверили у шарм мачака, препоручујемо друштвене мреже које су препуне снимака на којима импресионирају ставом, понашањем или специфичним начином комуницирања са „својим“ људима.
Аутор: Д. Видаковић
