Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде још једном упозорава све пољопривреднике да је паљење стрњике, смећа и биљних остатака на отвореном не само опасна и погрешна пракса, већ и поступак који оставља несагледиве последице по земљиште, имовину, животну средину и здравље људи.
Један пламен довољан је да уништи све оно што се годинама у земљишту градило – плодно тло, хумус, корисне микроорганизме и живот у њему. Оно што се на први поглед чини као брз начин „чишћења“ њиве, у стварности је дугорочна штета која утиче на пад приноса, ерозију и губитак вредности обрадиве површине.
Паљење жетвених остатака на отвореном посебно је неприхватљиво у овом тренутку, имајући у виду катастрофалне последице великих пожара који су у претходном периоду захватили различите крајеве Србије. Поводом упозорења које је издао Сектор за ванредне ситуације МУП-а Србије о новом дуготрајном и јаком топлотном таласу и високим температурама, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде наглашава да се ризик од избијања и ширења пожара значајано повећава, због чега апелујемо на све пољопривредне произвођаче да се уздрже од паљења стрњике.
Министарство подсећа и на то да Закон о заштити од пожара и Закон о пољопривредном земљишту изричито забрањују овакво понашање. Закон о заштити од пожара предвиђа новчане казне од 300.000 динара до 1.000.000 динара за правно, односно новчане казне од 10.000 динара за физичко лице ако спаљује остатке стрних усева, биљних остатака и смећа на отвореном простору. Закон о пољопривредном земљишту такође предвиђа новчане казне, и то од 100.000 до 1.000.000 динара за привредно друштво, предузеће или друго правно лице, односно новчане казне од 5.000 до 50.000 динара за одговорно лице у привредном друштву, предузећу или другом правном лицу, односно за физичко лице уколико спаљује органске остатке после жетве или причини пољску штету.
Упозоравамо пољопривреднике и на чињеницу да, услед спаљивања органских остатака после жетве усева, пољопривредно газдинство може бити кажњено не само новчано, већ и губитком активног статуса, и то у трајању од три године, чиме се губи и право на субвенције. Уништавањем стрњике ватром уништава се и сопствена економска будућност.
Уместо ватре, постоје паметна решења – заоравање и компостирање. То су методе које враћају живот земљишту, унапређују производњу и не угрожавају никога. Време је да прекинемо са штетном праксом, од које притом нема никакве користи. Време је за одговорност, знање и поштовање природе.
Не пали стрњику. Не због казне, већ због свог земљишта, своје деце и свог живота!