Захваљујући Пројекту „Ново лице Ћеле куле” Друштва за академски развој, јунаци са Чегра добили су лице – лобањама узиданим у Ћеле-кулу враћене су црте лица и сада, захваљујући антрополошкој анализи, реконструкцији лица и дигитализацији, јавност ће моћи да види како су изгледали устаници у Првом српском устанку.
Први пут у историји дошло се до сазнања о изгледу српских устаника, њиховој старости и узроцима њихове погибије, а нализа сачуваних лобања показала је широк распон старости: од дечака од једанаестак година до бораца у педесетим. Међу остацима пронађена је и вилица још једног детета, што додатно говори о трагедији великих размера.
Др Наташа Шаркић, која је докторирала физичку антропологију на Аутономном Универзитету у Мадриду и која је предводила овај тим, појаснила је медијима да је анализа имала извесна ограничења, пре свега због тога што нису све лобање довољно добро очуване па је тако за само 45 од 58 лобања могуће утврдити пол.
Како је објављено на Фејсбук страници „Ново лице Ћеле-куле“, техника фацијалне реконструкције користи се у форензици већ више од једног века за идентификацију несталих особа. Свој пут пронашла је и у археологији, захваљујући чему данас знамо како су изгледали многи историјски великани.
Дуго је реконструкција лица подразумевала израду глинених скулптура — спор, скуп и захтеван процес који захтева изузетне вајарске вештине. Али савремене технологије донеле су револуцију: дигитални модели доступнији су, бржи за израду, лако преносиви и могу се неограничено умножавати.
Управо захваљујући томе, данас смо у могућности да по први пут видимо лица неколико Чегарских јунака, чије су лобање узидане у чувену Ћеле-кулу.
На реконструкцији је радио др Фабио Кавали (Fabio Cavalli) док су финалну дигиталну обраду извели Вања Кнежевић и Угљеша Стевановић из Euclidean Studios @euclideanstudios, пише у објави на ФБ.
Историја је добила лице кроз дигиталне реконструкције јунака, а тим који предводи др Наташа Шаркић, уз Милана Симоновића из Друштва за академски развој, открио је како је текао вишегодишњи рад на овом пројекту, који је у потпуности финансиран донацијама грађана.
Због очувања интегритета Ћеле-куле ДНК анализа у овом тренутку није била могућа, што значи да се није могла утврдити боја очију или косе, а како кажу ови стручњаци из Тима, реконструкција је заснивана на историјским изворима, портретима и описима људи из тог периода, као и фотографијама из 19. века. На основу комбинације тих података и антрополошких анализа, реконструисана су лица двадесетак устаника.
У саопштењу Друштва за академски развој, који су пренели медији, занимљиви резултати добијени су и када је реч о начину на који су главе одвајане. Само две лобање носе јасне трагове одсецања, док се на осталима не виде никакви резови или оштећења. Према речима др Шаркић, могуће је да су високе температуре краја маја и протек времена учинили своје – тело се распада природно, па би се глава могла одвојити и без оруђа. Како наглашава, у питању је стручна претпоставка, а не коначан доказ.
У наредним месецима тим планира да доврши обраду и преосталих лобања, а затим започне и снимање документарног филма о целом процесу. У плану је и организовање изложбе “Ново лице Ћеле-куле” која би могла да буде представљена и у Србији и у иностранству.
Техника фацијалне реконструкције обављена је у лабораторији Универзитета у Трсту. Ова техника базира се се на додавању меких ткива на основни модел лобање (добијеног фотограметријском реконструкцијом), аутоматским прорачуном најтачније верзије лица. Затим се ради на персонализацији модела, додавањем појединачних карактеристика уочених приликом антропокошке анализе (зарасле ране, ожиљци, трагови болести итд), као и ослањањем на историјске и ликовне изворе када је у питању дужина браде, косе, начин одевања итд. Овај метод се користи већ петнаест година за форензичко препознавање, дајући веома поуздане резултате, што говори о његовој веродостојности и широкој примени.
Ћеле-кула је јединствени споменик подигнут у Нишу, на четвртом километру од центра града према Нишкој Бањи по наредби команде османлијске војске и Хуршид-паше, команданта града.
У кулу су тада узидане 952 лобање српских устаника погинулих у Боју на Чегру 30. маја 1809. године, сведоћи историја.
На кули је данас само 58 лобања, а једна је посебно издвојена – на пиједесталу испред зида са лобањама је лобања српског војводе Стевана Синђелића, који је месецима пре битке био на Чегру у опсади окупираног Ниша.
Иако му је у намери да нападне Ниш и ослободи га од Турака била обећана помоћ осталих војвода, што је иначе и сам вожд Карађорђе Петровић наредио, крајем маја војвода Синђелић је остао сам.
У бици против вишеструко јаче турске војске – српских устаника било је око 3.000, са Турака више од 20.000 – он је у једном тренутку из појаса потегао кубуру и пуцао у барутану.
У великој експлозији изгинули су сви ресавски јунаци, који су били под Синђелићевом командом и сам војвода, али и десетак хиљада Османлија, који су опколили устанике на брду између Ниша и села Каменице.
У знак одмазде команда Османлија у Нишу наредила је да се прикупе све лобање са бојишта и да се узидају у кулу.
Фото: Друштво за академски развој
