Влада Србије усвојила је данас Предлог закона о буџету за 2026. годину, којим се обезбеђује новац за ауто-путеве, брзе саобраћајнице, инфраструктуру, веће плате и пензије, односно раст животног стандарда, изјавио је први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали.
Укупни приходи и примања предвиђени Предлогом закона о буџету за 2026. годину износе 2.414.7 милијарди динара. То је за 2,9 одсто, односно 68,5 милијарди динара, више у односу на износ прихода предвиђен оригиналним буџетом за ову годину.
Порески приходи планирани су у износу од 2.080,0 милијарди динара (повећање од 126,6 милијарди динара), непорески у износу 303,3 милијарди динара, а донације у износу од 31,4 милијарде динара.
Такође, предложеним буџетом су предвиђени укупни расходи и издаци у износу од 2.751,7 милијарди динара.
Предвиђен је фискални дефицит буџета Републике од три одсто БДП. Тај резултат неће нарушити успостављену путању смањења учешћа јавног дуга у БДП, који је пројектован на 44,5 одсто у 2026. години.
Пројектована стопа привредног раста за 2026. годину износи три одсто БДП (у 2027. се очекује раст од пет одсто, а 2028. раст од 3,5 одсто).
„То је политика коју спроводимо годинама и која се показала успешном, јер је Србија остварила високе стопе раста претходних година и раст животног стандарда. У 2026. ћемо имати даљи раст плата, пензија, животног стандарда и наставак започетих инвестиција“, рекао је министар Мали.
Мали је додао да су основе предлога буџета подизање животног стандарда и даљи развој инфраструктуре, те најавио повећање плата у јавном сектору за 5,1 одсто од 1. јануара.
Он се осврнуо на повећања плата од почетка ове године, наводећи да је, са предстојећим повећањем од 1. јануара 2026, кумулативни раст плата у просвети 28,6 одсто, а у здравству 19,2 одсто.
Будући да је инфлација у септембру износила 2,9 одсто, нагласио је да је јасно да плате расту изнад нивоа инфлације.
„То је кључно за раст животног стандарда, о чему бринемо“, оценио је министар, и најавио и следеће повећање пензија у децембру од 12,2 одсто.
Мали је истакао да ће у децембру просек плата у Србији премашити хиљаду евра, чиме ће бити испуњено обећање председника Александра Вучића дато 2019. године.
Уз то, додао је, након што је минимална зарада ванредно повећана ове године на 500 евра, следи и редовно повећање у јануару када ће она достићи ниво од 551 евра.
„Све је то у буџету за наредну годину, али и растерећење зараде што је важно за послодавце“, поручио је Мали и истакао да је у буџету брига о људима важан стуб, те да је наглашена социјална компонента буџета.
Говорећи о инвестицијама, Мали је истакао да је буџетом за наредну годину предвиђено око 740 милијарди динара, што је око 6,7 одсто БДП-а, за наставак радова на десет ауто-путева, болница, клиничких центара, брзих пруга, школа.
„Улажемо у оно што диже квалитет инфраструктуре, то је основа за даљи раст страних директних инвестиција, нове фабрике, запошљавање. Буџет за 2026. чува макроекономску стабилност, али хоћемо и основу за даљи убрзани развој“, истакао је Мали гостујући на РТС-у.
Он је додао и да је до сада 127 земаља потврдило учешће на Експу, а имајући у виду да је на Експу у Астани 2017. било 115 земаља учесница, јасно је да ће Србија имати најуспешнији специјализовани Експо по броју учесника икада.
„То је прилика да се представимо, да унапређујемо трговину, економију, културну сарадњу. Експо отвара нову страну убрзаног раста и развоја“, поручио је министар, и додао да ће се брзо изаћи и са програмом развоја до 2035. године чиме ће се поставити даљи циљеви.
Мали је поручио и да се предлогом буџета за наредну годину задржавају велика улагања у пољопривреду, да је највеће повећање издвајања у здравству – више од 60 милијарди динара.
Упитан да прокоментарише дешавања око Нафтне индустрији Србије (НИС), Мали је истакао да је у буџету остављена флексибилност за реаговање како би се сачувала стабилност тржишта, али да се нада да ће руска страна кроз преговоре са САД брзо доћи до решења.
Министар је истакао да расправу о Предлогу закона о буџету за 2026. годину очекује у последњој недељи новембра, када ће се на дневном реду парламента наћи и додатних 200 милиона евра гарантне шеме за стамбене кредите за младе.
„Бригу о младима настављамо и у следећој години, ове године је више од 5.000 њих решило стамбено питање уз подршку државе“, истакао је, и додао да се наставља и рефундација 50 одсто школарина преко студентских картица, а на основу спискова које достављају универзитети.
Мали се осврнуо и на чињеницу да је у овом тренутку Србија једина земља кандидат за пуноправно чланство у Европској унији са инвестиционим кредитним рејтингом, и једина земља са тим рејтингом на Западном Балкану.
„Упркос свему Србија је сачувала макроекономску стабилност“, закључио је.
